Brisanje imena mesta, kao da Srba nikad nije ni bilo
Mnoga mesta na prostoru bivše Jugoslavije posle rata promenila su imena, neka sa razlogom, neka bez razloga, a nekima je ime menjano iz čistog nacionalističkog prkosa. Upravo to se dogodilo malom kordunaškom mestu Vrginmost, kad mu je odlaskom Srba u ’’Oluji’’ i naseljavanjem bosanskih Hrvata viševekovno ime promenjeno u Gvozd.
Čini se da ni posle 15 godina nema istinske političke volje da se Gvozdu vrati ime Vrginmost.
’’Ima smisla menjati ime Gvozda u Vrginmost, jer nije bilo razloga ni da se promeni", ističe rođeni Vrgomoščanin Đorđe Korkut.
"Zna se kako je ime Vrginmost nastalo, po čoveku koji se zvao Vrga i preko ovdašnje reke Trepče napravio most, i to nikome ne bi trebalo da smeta“, objasnio je on.
Pre rata je u Vrginmostu živelo je čak 95 posto Srba, a kad su u Oluji izbegli neki su, kaže Korkut, želeli da izbrišu i sve što je podsećalo na Srbe, pa tako i nedužno
Vrginmost, odnosno Gvozd, nekad i sad
Po popisu stanovništva iz 1991. godine, opština Vrginmost je imala 16.599 stanovnika, raspoređenih u 40 naseljenih mesta, a u tome periodu 95 odsto stanovništva su bili Srbi. Prema najnovijem popisu stanovništa u opšini Gvozd (Vrginmost) živi 3008 stanovnika, 75 odsto su starosedeoci, Srbi povratnici, a 25 posto Hrvati, doseljenici iz Bosne i Hercegovine. U samom Gvozdu međutim, od oko 1000 stanovnika, većinu čine useljeni Hrvati. |
ime -Vrginmost, koje, samo po sebi, nikada nije bilo simbol velikosrpstva.
’’Veći je simbol srpstva 'Gvozd', jer dolazi od reči 'gvožđe', a to je više srpski nego li hrvatski izraz. Odatle i anegdota prema kojoj je je bivši poverenik Vlade RH za Vrginmost, Mirko Putrić, koji je to i promenio, upitao jednog Srbina šta misli o promeni imena u Gvozd, a ovaj mu je odgovorio 'konačno da nešto bude srpsko' ", rekao je Korkut.
Jedan od meštana Milan Aralica rekao je da, iako je ime tog mesta promenjeno, da i dalje koristi ono staro.
"Za mene je Gvozd uvek ostao Vrginmost i kad me neko pita 'odakle si' ja uvek kažem iz Vrginmosta, ali, dokumentima piše Gvozd i nadam se da će se to promeniti", kazao je Aralica.
Apsurdna odluka izglasana je na opštinskom veću 29. aprila 1996. godine, kad je novi život u Gvozdu, sa doseljenim bosanskim Hrvatima, organizovao Putrić, koga uglavnom smatraju i najodgovornijim za '’zatiranje imena’'.
Početkom 2000. godine, kad su u mesto i okolinu počeli da se vraćaju izbegli Srbi, a HDZ-ovu vlast nasledila koalicija socijaldemokrata Ivice Račana, liberala, Hrvatske narodne stranke i Samostalne demokratske srpske stranke, pokrenuta je i inicijativa da se Gvozdu vrati ime Vrginmost.
Opštinsko veće je to 2002. i izglasalo, ali Ustavni sud Hrvatske ukinuo je odluku, zbog nepoštovanja pravne procedure. Naime, za promenu imena potreban je referendum, a ne samo odluka opštinskog veća, iako se ta ista procedura nije poštovana kad je Vrginmostu menjano ime.
Zamenik gradonačelnika Gvozda Mile Jerosimić ističe da je ''procedura'' bila samo izgovor i da za vraćanje starog imena ni danas u Hrvatskoj nema istinske političke volje. Uprkos tome, ne odustaju od zahteva, iako nemaju ništa protiv samog imena Gvozd, koje je nekad bilo i ime tamošnje šume i planine Petrove gore.
''Nama ne smeta ime 'Gvozd', nama smeta zašto i s kojim razlogom je to napravljeno, i na koji način. Naglašavam da su oni to učinili isto protivzakonito, i oni su, za promenu imena, morali da raspišu referendum, a nisu. Ja se nadam da ćemo mi tu nepravilnost i nepravdu rešiti do kraja ovog mandata, dakle do 2013. godine“, kazao je Jerosimić.
