Štrbac: Predajte se i dokažite nevinost!

Srbima u položaju sličnom Draganu Vasiljkoviću bolje je da se predaju i izađu pred hrvatski sud, nego da godinama sede u zatvoru u inostranstvu, poručuje Savo Štrbac, nesumnjivo najupućenija osoba na svetu u procesuiranje Srba u Hrvatskoj.

Način razmišljanja direktora Veritasa je jednostavan - tek na sudu, određeni slučaj postaje očigledan, osumnjičeni ima mogućnost odbrane, a postupak je pod lupom međunarodne javnosti. Do tada, čak i nevino optužena osoba može da provede godine iza rešetaka ili na slobodi - ali u strahu od krivičnog gonjenja, ističe Štrbac, koji se nalazi u Sidneju, kao gost 25. festivala srpskog folklora.

Brani istinu: Savo Štrbac u Bonirigu

- Ukoliko mi dozvole da ga posetim, isto ću savetovati Vasiljkoviću. Situacija s procesima protiv Srba bitno je promenjena zbog ulaska Hrvatske u Evropsku uniju. Sada za određene slučajeve zna čitav svet. I jedina šansa za njega i druge u sličnoj situaciji jeste da prekinu agoniju, da se predaju. Oni nemaju dokaza, pravog dokaza protiv Kapetana Dragana - kaže sagovornik "Vesti".

Zar u Australiji, u paralelnom procesu za klevetu protiv "Australijena", nisu bili i mogući svedoci buduće optužnice protiv njega po sumnji za ratni zločin? Istovremeno, Vasiljković nije imao sličnih svedoka, sa terena, u svoju korist.

- Ima svedoka. Deset-dvadeset čuvara zatvora na čelu s upravnikom iz toga vremena potvrdiće istinom, ne lažima da Kapetan Dragan u to vreme nije dolazio na tvrđavu, a kamoli da je nekoga udario.

Dakle, imamo svedoke koje ćemo suprotstaviti. Njihova reč, protiv reči hrvatskog svedoka koji kaže da je prepoznao Vasiljkovića. Ko neće prepoznati Kapetana Dragana, kad je milion njegovih fotografija objavljeno?!

Druga inkriminacija je za Brušku, da je tamo dao naređenje da se likvidiraju dvojica zarobljenika, bezimenih. Pa gde to može da prođe?! Naći ćemo svedoke koji će i za to reći da nije istina - ističe Štrbac.

Sudski manevar

Šta je s optužbom bošnjačke svedokinje koja je rekla da ju je Vasiljković, krvavih ruku, silovao u Zvorniku?
- Njen iskaz, zbog nepouzdanosti, ne može da prođe, ona ne može biti svedok u Hrvatskoj, u Bosni, niti u Srbiji. Ima još jedan slučaj u Petrinji, gde su poginula dvojica, ali je tu tako široka komandna odgovornost da ne verujem da i to može da prođe.
Prema rečima sagovornika "Vesti", transparentnost do koje dolazi već započinjanjem sudskog procesa nije prisutna pri drugim radnjama u procesuiranju određenog slučaja.

U tim birokratskim zonama, zatvorenim za javnost, i dalje ostaje veliko pitanje legitimnog ponašanja koje i dalje prate, uz ostalo, neosnovane poternice, čak i postojanje internih spiskova mimo Interpolovih poternica, po kojima je određena osoba nepoželjna i može da bude uhapšena čim kroči na hrvatsku teritoriju.

Jedan od primera je, navodi Štrbac, slučaj Mitra Arambašića koji je za miniranje brane Peruća bio osuđen na 20 godina.
- On je dospeo, posle presude, krajem devedesetih godina, u Ameriku sa ženom i troje dece. Uhapsili su ga tamo i proveo je u ekstradicionom zatvoru punih pet godina, dok ga nisu izručili.

Tamo je tražio i dobio obnovu postupka, ali su mu opet izrekli istu kaznu. Vrhovni sud je zatim ukinuo presudu, vratio na ponovno suđenje, ali i ukinuo i pritvor. Jer je već šest i po godina bio iza rešetaka. Po izlasku na slobodu podigao je hrvatske dokumente, ličnu kartu i pasoš. Kad ih je dobio, seo je u autobus i otišao u Srbiju, a žena i deca su ostali u Americi.

Dok je bio u Beogradu, nastavlja Štrbac, Arambašić je često dolazio kod njega i govorio mu kako jedva čeka treće suđenje jer je bio uveren da će ga osloboditi i da će dobiti velike pare.

- Dobio bi on, kad pravosuđe u Hrvatskoj ne bi izvršilo već poznati manevar - pobijenu optužbu preinače u drugo krivično delo, pa opet sude. Ja sam bio uveren da će kod njega preokrenuti u oružanu pobunu.

Džentlmenski sporazum

Tada se, navodi Štrbac, dogodilo da je Arambašiću iz Hrvatske stigao poziv da dođe i identifikuje brata, koji je ubijen tokom sukoba.

- Prema svemu, on je mogao slobodno da putuje, čak je čekao da dođe na sud, a slobodu mu je garantovao Vrhovni sud. Mi u Veritasu pravimo spisak porodica koje će ići na identifikaciju.

Uveli smo džentlmenski sporazum s nadležnim organom u Hrvatskoj - uoči puta proveravamo da li ima smetnji za bilo koga da tamo otputuje. Zašto da im se prave problemi u takvim situacijama, ružno je, i niko više neće hteti da ide. Oni nama vrate spisak i napišu ko ne može da prođe.

Iz Arambašićeve grupe jedino je za njega samog naznačeno da je nepoželjan, dodaje naš sagovornik.

- Bilo smo iznenađeni - Vrhovni sud je ukinuo presudu, pustio ga na slobodu, dali su mu sve papire, legalno je došao u Srbiju i jedva čeka da mu ponove suđenje i da ga pozovu! Kad je video sve to, lepo je s hrvatskim pasošem otputovao u Kanadu. U Americi su mu žena i deca, nisu se videli sve ove godine, ali niko od njih nema papire.
 

U aprilu ove godine Arambašić je dobio poziv za suđenje u Hrvatskoj.
- Tada je putem advokata poslao pismo u kojem je napisao da neće da dođe jer je imao najbolju nameru da se odazove, ali mu nije dozvoljeno da identifikuje svog brata. Priložio je i našu potvrdu da mu je zabranjeno da dođe.

Ceo slučaj, navodi sagovornik "Vesti", dospeo je u medije koji su počeli da pitaju: "Koja je to budala koja je čoveka sprečila da dođe na identifikaciju?"

- U medijskoj aferi, uprli su prstom u Veritas, kao "krivca" koji je sve zakuvao - smeje se Savo Štrbac.

Mitar Arambašić je u Kanadi već dve godine i čeka na odluku o azilu.