Kapetan Dragan nije zločinac
Na osnovu slučaja Kapetana Dragana, nemački "Dojčland radio" optužio je prošle nedelje Australiju da "omogućava prihvat ratnih zločinaca" zbog čega je "Srbin Dragan Vasiljković, vođa okrutne ubilačke paravojne formacije za vreme rata u Hrvatskoj početkom 90-ih godina sve do sada mogao da izbegne svoje izručenje".
U prilogu "Dojčland radija" se opisuje dobrotvorna zabava u jednom srpskom klubu u Sidneju: "Na zidu crveno-plavo-bela srpska zastava, folklorne grupe igraju, servira se sarma. Australijsko-srpski kulturni klub u Hokston parku, zapadno od Sidneja, prikuplja novac za Dragana Vasiljkovića - novčanice od 50 i 100 dolara u posudi za šampanjac za advokatski tim čoveka koga Srbi sa poštovanjem nazivaju samo Kapetan Dragan".
Dragan Vasiljković, danas 58 godina star, još sedi u sidnejskom zatvoru za deportaciju, navodi se dalje: "U Australiju je došao kao tinejdžer, a 90-ih je postao jedna od ključnih figura tokom rata u Hrvatskoj. Obučavan je u australijskoj vojsci, a u domovinu se vratio kada je bivša Jugoslavija bila rascepljena zbog etničkih konflikata. Od Dragana Vasiljkovića je postao Kapetan Dragan, koji je regrutovan od strane srpske tajne službe i komandovao Crvenim beretkama u Krajini, paravojnom specijalnom jedinicom, kojoj se pripisuju jezivi ratni zločini, između ostalih i ubistvo nemačkog reportera Egona Skotlanda."
- Vreme je da Dragan Vasiljković preuzme odgovornost za ratne zločine, jer njegovi vojnici nisu ubijali samo u borbama. Oni su mučili, spaljivali sela, streljali civile, silovali i ubijali pacijente u jednoj bolnici - kazala je za "Dojčalnd radio" Katarina Bosić, Hrvatica i advokat koja živi u Australiji.
Ona želi da pomogne hrvatskim vlastima da Kapetana Dragana izvede pred tamošnji sud pod "optužbama za zlostavljanje i mučenje ratnih zarobljenika i ubijanje etničkog civilnog stanovništva".
Optužbe bez osnova
Autor priloga na nemačkom radiju navodi da je "posle rata Kapetan Dragan živeo pod imenom Danijel Sneden, kao trener za golf u Zapadnoj Australiji, sve dok ga nije otkrila jedna novinarka krajem 2005. Od tada hrvatska vlada pokušava da Vasiljkovića izvede pred domaći sud za ratne zločine", navodi "Dojčland radio" i dodaje: "Međutim, Srbin se igra mačke i miša sa australijskim vlastima. Najpre je sedeo u pritvoru, a zatim je - posle četiri godine - pušten na slobodu uz kauciju, posle čega je potonuo u ilegalu, ali je ponovo uhvaćen".
U prilogu se citira Zoja Kliri iz Sidneja za koju se navodi "da ne može da veruje da će vlada isporučiti srpskog nacionalnog heroja Hrvatskoj": "Toliko sam besna zbog toga da bih se najradije odselila na Mesec. Za Hrvate je Kapetan Dragan trofej. Srbi i Hrvati ratuju već generacijama. Kako onda može da dobije pošteno suđenje?"
Ratni zločini ne zastarevaju, bez obzira na to da li su prošle dve ili 50 godina, navodi radio.
- Hrvatska ne želi suđenje za javnost - tvrdi u svojoj izjavi advokat Katarina Bosić.
Ona naglašavajući da niko ne želi da se ponove greške iz prošlosti u ovom slučaju i dodaje: - Hrvatska i Srbija su se promenile. Sud za ratne zločine u Hagu je već imao slične slučajeve u obe zemlje. To pokazuje da pravni sistem tamo deluje.
"Stari nacisti, tamilski tigrovi, talibani ili balkanski ratni veterani poput Kapetana Dragana - sve više Australijanaca se pita koliko osumnjičenih za ratne zločine se skriva u njihovoj zemlji i zašto vlasti ne čine ništa da ih pronađu. Iako se među stanovništvom stalno javljaju nove indicije, ne postoje australijske specijalne jedinice koje bi ih istražile", poručuje "Dojčland radio".
Ilija Glišić iz Sidneja, osoba detaljno upoznata sa ovim slučajem, u reagovanju za "Vesti" izjavio je da je "prilog razočaravajuće omanuo kada je reč o činjenicama i suštini. Ali, zato obiluje optužbama, pričama "rekla-kazala" i veštačkim pravnim dilemama. Verujem da sam po sebi dovoljno govori o pristupu autora", tvrdi naš sagovornik.
- Za Kapetana Dragana se u članku navodi da je "ratni zločinac", iako nema validne osnove za podršku takvoj tvrdnji. Sve do dana današnjeg on nije optužen ni za kakvo krivično delo, niti je od hrvatskih vlasti bio osumnjičen da je bilo šta loše učinio, sve dok u novinama "Australijen" nije 2005. izašao članak o njemu i Dragan nakon toga razgovarao s tadašnjom ministarkom pravosuđa Vesnom Škare Ožbolt.
Bez prava na odbranu
Glišić dalje podseća da je od tog vremena "Dragan stajao na istom stanovništvu - da želi da odbrani sebe od bilo kakvih sumnjičenja ili optužbi, ali jedino u okolnostima koje nisu politički pristrasne".
- U takvim okolnostima, on očekuje da ima prava koja se daju bivšim vojnicima i prema odgovarajućim konvencijama. On ne želi da bude učesnik u predmetu gde optužbe i sumnjičenja protiv njega treba da budu ocenjivane na sudovima koje vodi njegov bivši neprijatelj - to bi, onda, pre bilo korišćeno za političke, a ne pravosudne svrhe - navodi Glišić.
Sagovornik "Vesti", takođe, ističe da "nema validnih i proverenih dokaza da su Dragan ili ljudi direktno pod njegovom komandom ubili bilo koga izvan vojne akcije".
- Ako bi tako nešto postojalo, normalno bi bilo očekivati da se zahtev za njegovo hapšenje izda znatno pre nego što je Dragan razgovarao s pomenutom ministarkom nakon članka u "Australijenu". Svako sa čak i osrednjim prosuđivanjem ili zdravim razumom može da se upita zašto je prošla skoro decenija i po pre nego što je neko shvatio da bi Dragan mogao da bude osoba od interesa. Jesu li Hrvati i hrvatska vlada toliko nesposobni?
Kao jedan od sagovornika u prilogu nemačkog medija navedena je i Zoja Kliri. Ona, međutim, tvrdi da je ta izjava istrgnuta iz konteksta njenog intervjua u kojem se zalagala za poštovanje zakona i ustava u Vasiljkovićevom slučaju, kao građanina Australije. Uz to, njen intervju star je - čitavih šest godina!
- Tada sam govorila o tome da je, koliko je meni poznato, on uhapšen mimo propisane pravne procedure. Na primer, bez obrazloženog naloga za hapšenje, bez sporazuma o izručenju, odnosno procedure koja se podrazumeva od zemlje koja traži izručenje, zatim mimo pravila Ženevske konvencije i/ili principa Haškog tribunala u to vreme, a posebno mimo australijskog ustava za koji se pretpostavlja da štiti njihove državljane (jer Vasiljković ima dvojno državljanstvo). To su bila glavna pitanja koja sam zastupala u slučaju Vasiljkovića - jer je glavno o čemu je trebalo govoriti činjenica da je njegovo tadašnje "izručenje" bilo "organizovano" na licu mesta, bez ikakvog prava na odbranu - kaže za "Vesti" gospođa Kliri.
Ona objašnjava da je u intervjuima pre više od pola decenije uvek isticala da je motiv njenog uključenja u slučaj bio onda, a i danas je, odlučan stav da australijski državljanin treba da se oseća bezbedno u svojoj zemlji.
- Ovo nepoštovanje našeg pravnog sistema ne daje mi osećaj da sam "bezbedna". Pitali su me to - da li se osećam bezbedno ili ne? I moj odgovor je da me takvo nepoštovanje prava dovodi da se razbesnim i preselim na Mesec.
Inače, gospođa Kliri kaže da je takođe uvek zastupala stav da Vasiljković treba da bude ispitan u Australiji.
- To mu pravni sistem dopušta. A onda bi sudovi utvrđivali da li je kriv ili ne.
Gospođa Kliri pravi realna poređenja pitanjem - šta bi se ovde dogodilo, analogno Vasiljkovićevom slučaju, ukoliko bi Avganistan ili Irak tražili izručenje nekog od australijskih vojnika koji su tamo bili?
Sigurno ih ne bi automatski poslali.
Sigurno utočište
U slučaju gospođe Kliri, autor priloga nemačkog radija kasni šest, ali u vezi s temom o ratnim zločincima - čitavih 60 godina, još od Drugog svetskog rata. Tu bi nemački radio stvarno imao pune ruke posla - već niz godina, naime, ovde je notorna istina da su Australiju, uz blagoslov Londona, naseljavali ratni zločinci - pre svega nemački nacisti i njihovi kolaboracionisti.
O ovome je, kako su "Vesti" u više navrata pisale, do sada najcelovitije govorio novinar i publicista Mark Arons, u knjizi "Dobro došli ratni zločinci - Australija od 1945. utočište za pobegle ratne zločince". Knjiga je izdata 2001.
Nikada se nije krio
Ilija Glišić navodi da se Vasiljković nikad nije krio, kako se tvrdi u prilogu, ni pod imenom Danijel Snedem pod kojim je ovde bio poznat i pre nego što je otišao u Jugoslaviju. On dodaje da je Vasiljkovićevo kretanje uvek bilo poznato australijskim vlastima i da je nastavio da održava te kontakte i po povratku u Australiju.
- Dragan je ispitivan za Međunarodni krivični sud koji je prethodio Međunarodnom sudu za ratne zločine i to 1993. kada su događaji građanskog rata bili još sveži. Ta istraga utvrdila je da ne postoji potreba za njegovom daljnjom istragom i, naravno, protiv njega nije bilo krivičnih prijava. On nije, niti je bio osoba od interesa za sud za ratne zločine i o tome postoje dokazi na samom sudu - podseća Glišić.
Pogrešan podatak
U prilogu Dojčland radija za gospođu Kliri je navedeno da živi u Australiji 50 godina.
- Nikada nisam tako nešto izjavila. Ovaj podatak mora da je nekome bio "važan" iz samo njemu poznatih razloga - kaže naša sagovornica.
