Nedelja 20. 10. 2019.
Washington
30
  • Chicago
    130
  • New York
    100
  • Belmont
    100
  • Atlanta
    180
  • Boston
    280
  • Firt
    110
  • Denver
    170
  • Detroit
    130
  • Dover
    130
  • Hartford
    120
  • Orlean
    140
  • Helena
    160
  • Ren
    80
  • Honolulu
    240
  • Las Vegas
    160
  • Portland
    280
  • Salem
    150
  • Santa Fe
    100
  • Tampa
    280
  • Topeka
    150
3
Utorak 26.07.2011.
08:37
M. Đorđević - Vesti A

Amerikanci traže istinu (2): Medlin prespavala masakr

Edvard Herman, profesor finansija na Univerzitetu u Pensilvaniji, poznati je američki kritičar političke ekonomije i medija, koji se bavio istraživanjem novinarskog izveštavanja i krize na Kosovu, kao i politikom genocida. Kao koautor knjige "Masakr u Srebrenici" kaže da se srebrenički događaji najbolje mogu razumeti u kontekstu rata SAD i NATO protiv Srbije i razaranja Jugoslavije.

I oni na spiskovima žrtava: Vojnici Armije BiH izbegli iz Srebrenice odmaraju u Kalesiji

U tom ratu, koji je usledio po krahu sovjetskog bloka, kada je SFRJ prestala da bude saveznik Zapada, one snage, na čelu sa Srbijom označene su kao neprijatelj jer su se zalagale za očuvanje federalne Jugoslavije, dok su snage koje su težile njenom raspadu, Slovenci, Hrvati, bosanski muslimani i kosovski Albanci doživeli da su za zapadne sile postali 'borci za slobodu', ističe Herman.
 

Prilike za falsifikat

Edvard Herman

U takvoj visoko naelektrisanoj političkoj atmosferi dogodio se masakr u Srebrenici, jula 1995, objašnjava ovaj istraživač i nastavlja: "Ubrzo je proglašen 'genocidom' i 'najgorim masakrom u Evropi još od Drugog svetskog rata', a broj žrtava je brzo fiksiran na 8.000 'muškaraca i dečaka'. Ovaj broj je prvo objavio Crveni krst, ali ne na bazi dokaza o 8.000 ubistava, pa čak ni o 8.000 smrti, već na bazi procenjenog broja bosanskih muslimana koje su Srbi zarobili (3.000) i na bazi broja onih koji su inicijalno bili proglašeni 'nestalima' (5.000). Iako Crveni krst nije imao nikakvih dokaza da su navodnih 3.000 zarobljenika mrtvi, iako je ubrzo potvrđeno da su se mnogi od 5.000 'nestalih' probili na sigurno kroz linije bosanskih Srba, iako su mnogi poginuli u žestokim borbama prilikom povlačenja bosanskih muslimana iz Srebrenice - brojka od 8.000 nikada nije revidirana i ostala je netaknuta sve do danas. Štaviše, vrlo brzo je uveden u upotrebu izraz 'smaknuća', koji je takođe ostao netaknut u sledećih petnaest godina... Verujemo da je bio znatan broj smaknuća u Srebrenici jula 1995, nakon evakuacije 'zaštićene zone' Srebrenica. Ali, takođe verujemo da ovaj broj nije veći od broja srpskih civila ubijenih u gradovima oko Srebrenice od strane snaga bosanskih muslimana koje su operisale iz 'zaštićene zone' u prethodne tri godine (znatno iznad 1.000, po jednoj proceni i svih 3.387), i nije veći od broja Srba ubijenih u etničkom čišćenju koje su Hrvati sproveli u Zapadnoj Slavoniji i Krajini u maju i avgustu 1995. (2.500 ili više), navodi Herman. Igra brojkama i publicitet koji je dat srebreničkom masakru, kao i izbegavanje konteksta i zanemarivanje ubilačkih akcija drugih strana u bosanskom sukobu počiva na političkim interesima", kaže Herman i ističe: "Ti politički interesi su značajno uticali na interesovanja zapadnih zvaničnika, na Međunarodni tribunal za zločine u bivšoj Jugoslaviji koji je organizovao Zapad, na Ujedinjene nacije u kojima dominira Zapad i na zapadne medije."

Vođa srebreničkih hordi: Naser Orić


Edvard Herman podseća da je Savet bezbednosti UN 16. aprila 1993. proglasio Srebrenicu 'zaštićenom zonom", oblašću koja treba da bude "oslobođena svih oružanih napada i ostalih neprijateljskih dejstava".

Četrdeset osam sati nakon toga Zaštitne snage Ujedinjenih nacija za Bosnu i Hercegovinu (Unprofor) postigle su dogovor o prekidu vatre između ABS (Armija bosanskih Srba) i Bosanske muslimanske armije (BMA) po kome je ABS pristala na prekid pod uslovom da Unprofor obeća razoružavanje stanovnika zaštićene zone.

"I pored toga, Srebrenica je ostala oružani logor iz koga su trupe bosanskih muslimana i paravojne formacije periodično kretale u napad i uništavale brojna srpska sela i ubile ukupno znatno više od 3.000 Srba do kraja rata. Kod Srba se razvio snažan osvetnički motiv, pa su čak imali i liste ubica od kojih su neki nesumnjivo uhvaćeni i grupno smaknuti u julu 1995. Ali je u vreme masakra takođe bilo i teških borbi kada se više hiljada dobro naoružanih muslimanskih boraca 28. divizije armije bosanskih muslimana povlačilo iz Srebrenice i okoline ka muslimanskim linijama oko Tuzle. Mnogi su se probili do ovih linija (i jugoslovenske teritorije) ali je veliki broj poginuo u borbi. Bosanski Srbi su takođe objavili značajne gubitke u ljudstvu od preko pet stotina vojnika. Nesigurnost u pogledu broja i uzroka smrti pružila je izvanrednu priliku za krivotvorenje podataka, tim pre što je bosanska muslimanska vlada odbila da preda Crvenom krstu spiskove onih koji su uspeli da se probiju do muslimanskih linija. Iako je ova taktika bila surova prema rođacima vojnika iz Srebrenice i čitave Bosne, omogućila je inflaciju broja nestalih i onih koji su bili žrtve smaknuća. Broj od 8.000 je u početku dobijen na bazi procene broja zarobljenih (3.000) plus 5.000 onih koji su se povukli iz Srebrenice ka centralnoj Bosni. U to vreme je javljeno da je veliki broj od ovih 5.000 uspeo da se probije, ali je odbijanje bosanske vlade da objavi imena učinilo da je broj od 8.000 opstao i zadržao svoj zamah sve do danas.

Amerikanci traže istinu

1. Novo brojanje žrtava

Nakon toga, broj od 8.000 je održavan zvaničnim potvrdama, svedočenjima očevidaca, dokazima o masovnim grobnicama, rastućim brojem DNK identifikacija i ažuriranim spiskovima nestalih (pri čemu je ukupan broj ostajao nepromenjen). Ali je mali broj svedoka koji je svedočio pred Tribunalom zaista video smaknuća - većina je govorila o glasinama i gotovo svi su bili politički ili lično zainteresovani. Najpoznatiji među njima, Dražen Erdemović, Hrvat iz Tuzle koji je služio u armiji bosanskih Srba naveden je po imenu u izveštaju Ujedinjenih nacija iz 1999. On je bio prva osoba koja je, u maju 1996, proglašena krivom na Tribunalu na osnovu nagodbe. Na početku je izbegao suđenje na osnovu mentalne nestabilnosti što nije isključilo njegovo svedočenje, bez unakrsnog ispitivanja, samo nekoliko nedelja kasnije. Erdemović je vrlo kompromitovan i njegovo svedočenje je bilo kontradiktorno i nepotkrepljeno bilo kakvim čvrstim dokazima."
 

Sumnjivo poreklo leševa

Scenaristi rata: Ričard Holbruk i Madlin Olbrajt
 

"U 43 'masovne grobnice vezane za Srebrenicu' pronađeno je 2.600 tela od 1996. do 2001. Uz tela je pronađeno 448 poveza za oči i 423 veza za ruke što je dokaz verovatnih smaknuća, što predstavlja procenat od jednog smaknuća na svakih šest tela. Ali, koliko od ostalih su žrtve smaknuća, a koliko je poginulih u borbi nikada nije utvrđeno. Takođe, tačno poreklo 7.500 tela pronađenih u Tuzli je takođe nesigurno. Bilo je ponovljenih tvrdnji o tajnim ekshumacijama i ponovnim zakopavanjima na udaljenijim lokacijama što je broj tobožnjih masovnih grobnica povećalo na 70 do kraja 2008... Da su bosanski Srbi usred rata i pod velikim vojnim pritiskom imali dovoljno resursa da vrše masovna smaknuća i masovne sahrane, a zatim masovne ekshumacije i masovne ponovne sahrane - nije verovatno. A da su se mogli nadati da će sve to proći neopaženo bilo bi ludo. Početkom avgusta 1995. Madlen Olbrajt ih je čak upozorila 'Posmatraćemo vas'. Ipak, sve do danas, nijedan satelitski niti snimak iz vazduha nije ponuđen javnosti, a da pokazuje smaknuća u toku, kopanje grobnica, kamione koji odnose tela, ili ekshumaciju i ponovno sahranjivanje", ističe Edvard Herman. 

Greške u spiskovima

Tvrdnje o 8.000 žrtava su podupirane spiskovima nestalih i identifikacijama DNK, kaže Edvard Herman: "Međutim, sada, 15 godina nakon događaja ovi spiskovi sadrže očigledne greške. Neka imena su navedena po dva puta, postoji nedostatak transparentnosti u pogledu kriterijuma za dodavanje imena na spisak i potvrđivanja podataka o tome gde su pojedinci poslednji put viđeni. Nepoznat je, ali moguće veliki broj onih koji su uspeli da pobegnu, i koji su započeli novi život. Problem sa DNK identifikacijama je kako tehnički, tako i u pogledu nemogućnosti da se utvrdi način i vreme smrti."


Srbi postali muslimani

Srebrenica je postala simbol srpskog zla, i pored velikog problema u broju egzekucija, napominje Edvard Herman, "pošto su mnoga tela pronađena u masovnim grobnicama bila tela poginulih u borbama, koja je bilo teško razlikovati od žrtava smaknuća, i pošto su mnogi bosanski muslimani koji su napustili Srebrenicu uspeli da stignu u sigurnost muslimanske i jugoslovenske teritorije. Štaviše, neka od ekshumiranih tela su, vrlo je moguće, bila tela bosanskih Srba ubijenih u razbojničkim napadima dobro naoružanih muslimanskih snaga koje su operisale iz Srebrenice tokom 39 meseci pre jula 1995".

POVEZANE VESTI

Utorak 26.07.2011. 09:41
Da li ce istina ikada izaci na videlo? Dokle god imamo ljude na vlasti, kojima je vise stalo da se dodvore zapadu nego da se istina sazna, mislim da nece. Na zalost!
Utorak 26.07.2011. 10:26
Па амери и остала банда морају да шире лажи , па док се свет замајава око тога , они и даље раде посао , иначе би се поставило питање , одкуд они у тој причи ???
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Nedostaje vam osnovno interesovanje da se posvetite nekim poslovnim temema koje zahtevaju dodatni napor. Nemojte precenjivati svoje profesionalne mogućnosti. Trenutni položaj Meseca u vama podstiče emotivnu nesigurnost, stoga izbegavajte rasparavu ili sumnjivo društvo. Budite iskreni prema svima.
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Imate dobro idejno rešenje, ali neko pokušava da ogranici vasu ulogu i uticaj na dalji tok poslovnog dogovora. Nemojte dozvoliti, da se nesporazum negativno odražava na vasu koncentraciju ili da vas neko "ulovi" u svoju zamku. Važno je da se nalazite u pozitivnom okruženju. Pažljivije birajte društvo za grad.
DNEVNI HOROSKOP
jarac21. 12. - 21. 1.
Od vas se očekuje da ostvarite neku zapaženu ulogu u poslovnim susretima. To što okolina veruje u vaše sposobnosti predstavlja dovoljan povod, da pružite svoj maksimum u onoj oblasti za koju imate najviše interesovanja ili afiniteta. Važno je da vas neko posmatra toplim pogledom i danas ćete biti zadovoljni.
  • 2019 © - vesti online