Treba li Tadić da ide na hrvatski Dan državnosti?
Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor i predsednik Ivo Josipović imaju novi sukob, a to je srpski predsednik Boris Tadić. Dva dana pred proslavu hrvatskog Dana državnosti Kosorova i Josipović ne mogu da se usaglase da li treba pozvati i Tadića i gde proslaviti praznik. Ideja da Boris Tadić prisustvuje 20. godišnjici hrvatske državnosti u Vukovaru podelila je i ostatak hrvatske javnosti.
Kako piše zagrebački "Jutarnji list", Kosorova bi da 25. juna u Vukovaru proslavi 20. godišnjicu od početka "razdruživanja" Hrvatske, dok Josipović želi ceremoniju u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu, gde bi se osim domaćih zvaničnika okupili i lideri država regiona.
Događaj bi bio povod za promovisanje regionalne politike pomirenja i opraštanja, za šta se Josipović zalaže od dolaska na Pantovčak, a prigodna svečanost uz koncert klasične muzike u prostoru visokog kulturnog značaja govorio bi o okrenutosti Hrvatske evropskom kulturnom i civilizacijskom krugu.
Kako navodi zagrebački dnevnik, Josipović želi da se među zvanicama nađe i Tadić, koji bi bio i glavni gost na večeri u Zagrebu u organizaciji predsednikovog kabineta - gde smatraju da bi Dan državnosti trebalo da bude i prilika za okretanje nove stranice među državama regiona, pa i među onima koje su do juče međusobno ratovale.
Međutim, Jadranka Kosor veruje da bi centralnu proslavu trebalo održati u Vukovaru, kao simbolu ratnog stradanja. "Ta bi proslava podsetila na sve žrtve na putu do hrvatske državnosti i samostalnosti, a bila bi i prilika za poruke pomirenja i okrenutosti evropskim vrednostima", tvrde u sedištu hrvatske vlade.
Dan državnosti sporan!
Hrvatski političari ne slažu se ni oko značaja Dana državnosti, koji se obeležava jer je 25. juna 1991. Sabor pokrenuo postupak razdruživanja od ostalih jugoslovenskih republika. Protivnici obeležavanja ovog datuma ističu da je na tu odluku Brionskim sporazumom stavljen tromesečni moratorijum, te da je značajniji 8. oktobar - kad je Sabor prekinuo političke veze sa Jugoslavijom, a koji se slavi kao Dan nezavisnosti. |
Tadićev dolazak podelio je i političke partije u Hrvatskoj. Dok u Socijaldemokratskoj partiji (SDP) i Hrvatskoj narodnoj stranci (HNS) tu inicijativu apsolutno podržavaju, za vladajuću Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ), kao i za Hrvatsku stranku prava (HSP) i Hrvatski demokratski savez Slavonije i Baranje (HDSSB), ona nije primerena.
"Taj veliki datum treba obeležiti na mestu najveće žrtve srpske agresije, u Vukovaru. Tadić je dobrodošao u drugim prilikama, ali treba reći da još nije rešio posledice srpske agresije", izjavio je potpredsednik HDZ Andrija Hebrang. On je među "samo neke" od tih posledica uvrstio "više od 1.000 ljudi koji se još vode kao nestali i pitanje ratne odštete".
Za razliku od Hebranga, predsednica HNS Vesna Pusić smatra da bi "dolazak predsednika Srbije bio bi mali korak za čovečanstvo, a veliki za regiju". Ona je istakla da Tadić nije Milošević, niti je deo njegove politike i objasnila da bi dolazak predsednika Srbije značio pomak za 180 stepeni.
"Simbolički bi pokazao da su Hrvatska i Srbija u proteklih 20 godina napravile ogromne pomake, od rata, do normalnih država", naglasila je Pusić.
I poslanik SDP Tonino Picula smatra da prisustvo Tadića ne bi bilo sporno, "jer postoji saglasnost oko geneze ratnog sukoba" i ističe da će Hrvatska i Srbija sarađivati i u sklopu Evropske unije (EU).
Kabinet predsednika Hrvatske planira da pozive za proslavu pošalje predsednicima Italije, Slovenije, Mađarske i Srbije, očekujući da će se oko ovog predloga postići kompromis sa Vladom.
