Zagreb ne priznaje zločine nad Srbima (3): Streljana zato što je udata za Srbina
Tragedija predratnog Vukovara najviše je pogađala ljude u mešovitim brakovima.
Ljudi su morali da se opredeljuju kojoj će se naciji prikloniti, a oni kojima to nikada nije bilo važno, doživljavali su sudbinu sličnu onoj Ane Lukić, Hrvatice koja je ubijena samo zato što je udata za Srbina. Njen suprug Bogdan kaže da je Ana ostala da čuva kuću, a porodica je bila uverena da je niko neće dirati upravo zato što je Hrvatica.
Poslednji put se sa Bogdanom čula telefonom početkom septembra 1991. i najavila da će i ona pobeći ako postane kritično. Međutim, već tada je izlazak iz grada bio nemoguć.
- Jednog dana su u kuću banuli nekakvi dobrovoljci iz Đakova i počeli da odnose stvari. Ana je bila u podrumu. Nije smela da im se javi. Jedan od njih je kasnije ponovo došao i zatekao je u kući i silovao. Te noći Ana je pobegla u sklonište Borovo komerca. Devet dana niko je nije dirao, a onda je 18. novembra uveče u sklonište ušao komšija Martin Sabljić, fudbalski trener Radničkog, kluba za koji su igrala dvojica naših sinova. Kako se sve odigralo saznao sam kasnije od Olgice Gedošević, Anine prijateljice koja je docnije i svedočila. Njoj je moja supruga ispričala šta joj se desilo do dolaska u Komerc - priča Bogdan Lukić.
Olgica Gedošević mu je ispričala da su s njegovom suprugom te večeri streljani i Vida Jakovljević i bračni par Vračarić. Streljani su na železničkoj stanici u Borovu naselju, a egzekutor je bio Nikola Čibarić.
Zagreb ne priznaje zločine nad Srbima:
Ispostavilo se kasnije da je Dragoljub Vračarić preživeo, pa je sa Olgicom bio svedok protiv Sabljića i Čibarića kojima se, posle rata u Vukovaru, sudilo u Beogradu. Osuđeni su na smrt, ali su 1992. godine, sporazumom tadašnje savezne vlade i Hrvatske, razmenjeni po principu "svi za sve".
I Bogdan Lukić je tužio Hrvatsku tražeći odštetu za nematerijalnu štetu, nadajući se da bi taj proces na optuženičke klupe izveo i one koji su mu ubili suprugu. Posle niza godina, odlukom Vrhovnog suda Hrvatske, 2008. godine, presuđeno je da je slučaj zastareo!
Umesto obeštećenja, dužan državi 6.000 evra
Bogdan Lukić danas živi od penzije od 330 evra, a određeno mu je da plati sudske troškove u visini od oko 6.000 evra.
- Takva presuda je obeshrabrila mnoge ljude koji su, takođe, planirali da podnesu tužbe, ali su čekali da vide kako će se moj slučaj završiti. Jasno je da je država Hrvatska na ovaj način želela da izbegne odgovornost, a meni je banka, drugim sudskim nalogom, od penzije uredno oduzimala novac na ime sudskih troškova. Glavnicu sam platio, a sada plaćam kamate - kaže Bogdan Lukić.
