Ispovest iz Dobrovoljačke (6): U krivičnoj prijavi piše sve o zločinu
MUP Republike Srpske još 27. aprila 2005. godine podneo je Izveštaj, odnosno krivičnu prijavu protiv 15 lica - među kojima je i general Jovan Divjak - za koje postoje osnovane sumnje da su 2. i 3. maja 1992. godine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu učinili po jedno ili više krivičnih dela ratnog zločina.
''Pouzdano je utvrđeno da su ta lica, među kojima je i Divjak, suprotno odluci Predsedništva Republike BiH, te nepoštujući postignuti sporazum i preuzete obaveze o mirnoj evakuaciji Komande Druge Armije JNA, planirala, pokrenula, naredila, učinila, pripremila i podstrekavala izvršavanje krivičnih dela ratnog zločina protiv ratnih zarobljenika i protivpravnog ubijanja i ranjavanja'', rekao je rukovodilac Tima za istraživanje i dokumentovanje krivičnih dela ratnog zločina Simo Tuševljak.
On je podvukao da je Divjak ''neposrednim radnjama, kao komandant jedinica u Dobrovoljačkoj ulici učestvovao u ubijanju 42, ranjavanju 73 i zarobljavanju 215 pripadnika JNA, te psihičkom i fizičkkom zlostavljanju zarobljenika, delujući protivno pravilima međunarodnog humanitarnog prava, odredbama zakona, Ženevskih konvencija i dopunskih protokola''.
"U toku 2. i 3. maja 1992. godine u Sarajevu je, prilikom napada jedinica TO RBiH kojima je komandovao general Jovan Divjak, ubijeno je 10 oficira, 28 vojnika i četiri građanska lica na službi u JNA, od čega je Srba bilo 32, šest Hrvata i četiri muslimana-Bošnjaka'', precizirao je Tuševljak.
On je naveo da su, osim napada 3. maja 1992. godine u Dobrovoljačkoj ulici, u Sarajevu 2. maja te godine izvršeni napadi na Dom JNA, sanitetska vozila JNA sa jasnim obeležjima Crvenog krsta, vozila za prevoz hrane i na Vojnu bolnicu.
On je dodao da se Divjak kao komandant jedinica koje su izvršile zločin legitimiše tako što se u tom svojstvu penje na transporter UN, u kojem se u tom trenutku nalaze komandant mirovnih snaga general Luis Mekenzi, komandant vojne kolone JNA general Milutin Kukanjac i tadašnji predsednik Predsedništva RBiH Alija Izetbegović.
''Divjak je očigledno rukovodio akcijom i u svojstvu komandanta, odnosno neposrednog izvršioca, popeo se na transporter UN, odakle je izdavao komande vojnicima kojima je bio nadređen'', konstatovao je Tuševljak.
On je pojasnio da komanda ''ne pucaj'', koju je Divjak izgovorio sa tansportera, predstavlja vojnu komandu koja je izvršena u trenutku kada je izdata, što takođe dokazuje da je taj oficir imao efektivnu kontrolu nad jedinicama koje su izvršile zločin.
''Divjakova komanda 'ne pucaj' bila je samo privremena dok se on nalazio na transporteru, i dok Alija Izetbegović ne prispe na bezbednosno odredište. Nakon toga slede ubijanja i ranjavanja protivpravno zarobljenih i razoružanih vojnika i civila'', naveo je Tuševljak.
Predstavnici srpskog naroda u institucijama BiH i RS već duži vremenski period uzalud pokušavaju da celokupnoj javnosti ukažu na krajnje zabrinjavajuću činjenicu da sve ove godine ne postoji ni minimum razumevanja niti volje predstavnika bošnjačke političke elite da istraže i procesuiraju zločine, koje su nad nedužnim vojnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici 2. i 3. maja 1992. godine u Sarajevu počinile muslimanske vojne i paravojne snage.
Tih dana regularna vojska bivše JNA povlačila se iz Sarajeva na osnovu političkog dogovora na najvišem vrhu, a, nasuprot tome, bošnjački narod već je imao organizovane vojne i paravojne jedinice kao što su Patriotska liga, Zelene beretke i Teritorijalna odbrana - koje su izvršile atak na vojnike koji su se povlačili iz Sarajeva.
Haški tribunal odbacio je slučaj 2001. godine zbog nedostatka dokaza o odgovornosti 19 lica, koji se sada nalaze pod istragom tužilaštava u Srbiji i BiH. Srbija je raspisala poternicu za 19 državljana BiH, osumnjičenih za zločin u Dobrovoljačkoj ulici.
Među licima sa poternice nalazi se i Ejup Ganić, koji je 1. marta prošle godine bio uhapšen na aerodromu Hitrou u Londonu, ali je pušten uz kauciju, nakon čega je oslobođen odlukom vestminsterskog suda. Srbija je raspisala poternicu i za Stjepanom Kljuićem, Mustafom Hajrulahovićem - Talijanom, Zaimom Backovićem, Hasanom Efendićem i, naravno, Jovanom Divjakom.
