Odbio da daje otkaze Srbima
Ivan Jeličić Čipi, inženjer građevine u penziji, nekadašnji košarkaš karlovačkog Željezničara, smenjen je u proleće 1991. s funkcije direktora Sekcije za održavanje i eksploataciju pruga u Karlovcu, a onda prevremeno penzionisan i to samo zbog toga što se, kako je rekao "Vestima", prema Srbima jednako odnosio kao prema Hrvatima.
Odbio je da šikanira Srbe u vreme kad su oni masovno dobijali otkaze, kad su izbacivani iz svojih stanova i fizički likvidirani.
Pre nego što su iz Uprave železnica u Zagrebu zatražili njegovu ostavku, napravili su inspekciju na pruzi Zagreb-Karlovac, na relaciji Zdenčina-Horvati, proglasili je nebezbednom i za to okrivili Jeličića.
Da li su od vas tražili da Srbima dajete otkaze?
- Nisu od mene ništa tražili, već su mi sugerisali loše mišljenje o Srbima. Ja to nisam hteo da prihvatim, smatrajući da ljude treba vrednovati po njihovim radnim i drugim kvalitetima, a ne po nacionalnosti. Očigledno im je za direktorsko mesto bio potreban čovek koji će da mrzi Srbe. A ko mrzi nekoga zbog njegove nacionalnosti, taj mu onda na temelju takvih kriterijuma određuje i sudbinu.
Na koji su vam to način sugerisali loše mišljenje o Srbima?
Cena držanja principa
Ivan Jeličić Čipi je u penziji od 1992. Prima mesečno 580 evra, a da nije prevremeno penzionisan, primao bi 800 evra. Da se nije držao svojih principa, možda bi, kao i neke njegove kolege, dobio otpremninu koja je u to vreme bila oko 50.000 nemačkih maraka. |
- Tezom da su Srbi privilegovani, da ih je previše na rukovodećim funkcijama. Ni na kraj pameti mi nije bilo, čak i da je to sve što su govorili bila istina, da ja zbog toga Srbe šikaniram ili izbacujem s posla. Zato su me i prekrstili, širili su priču po Železnici da se ja ne zovem Ivan već Jovan. Kad je za predsednika Hrvatske izabran Stipe Mesić, hteo sam da mu pišem o drastičnom kršenju ljudskih prava na Železnici, ali sam odustao. Procenio sam da od toga neće biti nikakvog rezultata.
Kad ste smenjeni, jesu li usledili otkazi Srbima?
- Pošto je u to vreme, početkom oktobra 1991. došlo do bombardovanja Karlovca i prekida veza s Kordunom, većina radnika srpske nacionalnosti ostala je na području koje Hrvatska više nije kontrolisala. Od 360 radnika u mojoj Sekciji, 30 odsto su bili Srbi, većinom zaposleni na pruzi koja je prolazila kroz Kordun. Ali bez posla nisu ostali samo kordunaški Srbi, već i oni koji žive na području Gorskog Kotara, Ogulina i Like. Među 800 otpuštenih, većina su bili Srbi. Ostali su, kao i ja, proglašeni politički i nacionalno nepodobnima.
Da su Hrvati, nikom ništa
|
