Papa se klanja Stepincu
Poglavar Rimokatoličke crkve papa Benedikt XVI posetiće Hrvatsku 4. i 5. juna, a geslo njegovog gostovanja je "Zajedno u Kristu“, saopštila je Biskupska konferencija Hrvatske.
Papa Racinger će se, prema objavljenom program, nakon svečanog dočeka na zagrebačkom aerodromu, najpre sastati sa hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem i premijerom Jadrankom Kosor.
Potom će se u "Hrvatskom narodnom kazalištu“ sresti sa predstavnicima kulture, akademske zajednice, privrednika, civilnog društva, politike, diplomatskog kora i poglavarima drugih crkava i verskih zajednica.
Prvog dana posete učestvovaće takođe na molitvenom bdenju sa mladima na Trgu Bana Jelačića.
Svečanu misu papa Benedikt XVI predvodiće u nedelju, 5. juna, na zagrebačkom Hipodromu i u svom obraćanju prisutnima uputiće poruku rimokatoličkim vernicima širom sveta.
A nakon večernjeg bogosluženja u zagrebačkoj katedrali gde će takođe razgovarati sa biskupima, sveštenicima, redovnicima (monasima i monahinjama), kao i profesorima i studentima teologije, Racinger će očitati molitvu na, kako je saopšteno, grobu "blaženog kardinala Alojzija Stepinca“.
Srpski krvnik Stepinac
Alojzije Stepinac
Alojzije Stepinac (1898-1960) je bio zagrebački nadbiskup i kardinal, a posle Drugog svetskog rata - 1946. godine - osuđen je za saradnju sa ustašama, nakon čega je proveo ostatak života u kućnom pritvoru i u zatvoru. Tokom Prvog svetskog rata bio je zarobljen i odveden u italijansko zarobljeništvo, odakle je uspeo da pobegne i da se priključi srpskoj vojsci kao dobrovoljac na Solunskom frontu, gde je ostao do proleća 1919. godine, kada je demobilisan.
Odmah po osvajanju vlasti, Ustaše kreću sa ostvarivanjem svojih planova likvidacije srpskog stanovništva, s čime je Stepinac bio upoznat jer su se egzekucije izvodile javno. Stepinac je, uz saglasnost i pod nadzorom opata Josipa Ramira Markonea, papskog legata u NDH, sazvao novu Biskupsku konferenciju u Zagrebu od 17. do 20. novembra 1941. koja je bila posvećena prelazima grčko-istočnjaka u katoličku veru. Stepinac je u tim pokrštavanjima navodno video spasavanje Srba, Jevreja i Roma od ustaškog noža.
Alojzije Stepinac u pismu papi Piju XII 1943. godine navodi da je u NDH pokršteno oko 250.000 pravoslavnih Srba. Pokrštavanje je vršeno nasilno, jer mnogi Srbi nisu imali izbora, mogli su ili da budu pokršteni ili da budu ubijeni. Dosta ih je, čak, pobijeno i posle pokrštavanja.
Stepinčevo obraćanje povodom ustaških pokolja dogodilo se početkom 1943. Tada su za odmazdu ustaše streljale 30 seljaka iz njegovog rodnog sela Krašić, među kojima i njegovog brata Maksima, a da to Stepinac nije znao.
Stepinac je govorio na propovedi u zagrebačkoj katedrali i podigao glas protiv ovakvih zločina. Ovi protesti su prema dokumentima bili pod pritiskom Vatikana koji je 1943. već pretpostavljao ishod rata, tj. poraz sila osovine. Iz Vatikana se preko Stepinca gurala ideja da se u Hrvatskoj kasnije smeni ustaška vlast i dovede na vlast Mačekov HSS, i da tako Hrvatska (kao navodno antifašistička zemlja) zadrži granice NDH.
Nadbiskup Stepinac je bio potpuno svestan postojanja koncentracionog logora Jasenovac, ali se o tome nije javno protivio. Kako se bližio kraj rata, Stepinac je najviše zazirao od pobede komunista, pa se zato u potpunosti složio sa Pavelićevom linijom. Nije želeo da beži, već je ostao u Zagrebu. Odmah po oslobođenju Zagreba, Tito je stigao i ljubazno razgovarao sa čelnicima katoličke crkve 2. jula 1945. Tito je pri tom obećao da nova vlast ništa neće napraviti bez dogovora s crkvom. Ovim razgovorima prisustvovao je i Vladimir Bakarić. Tolerantni odnos između nove vlasti i katoličke crkve bio je kratkotrajan. |
