Hrvatskoj preti ''grčki scenario''?
Politika ima rok do proleća da promeni pristup prema ekonomiji, a ako to ne napravi - onda Hrvatska dolazi u poziciju Irske i Grčke, a to znači da ćemo za isti posao imati 30 do 40 odsto manju platu realno, jer ćemo morati odrađivati svoje dugove - upozorava makroekonomski stručnjak Ljubo Jurčić.
"Kada bi kuna sada devalvirala, Hrvatska ne bi imala dovoljno proizvoda za izvoz, a zbog visokog stepena zaduženosti, devalvacijom bi bilo osiromašeno stanovništvo. Zbog devizne klauzule, građanima bi porasle kreditne rate u kunama, a uvozna roba bi poskupela za 50 do 60 odsto", objasnio je Jurčić.
Jurčić navodi da Hrvatska narodna banka ima dovoljno rezervi da čuva kurs valute narednih godinu dana, a za to vreme nešto će se već dogoditi. Ali, uslovi za tu bolju varijantu su da poverioci ne zatraže naplatu dugova kao i da Hrvatska bude u stanju da reprogramira stara dugovanja.
"Hrvatska još može da diže kredite da bi reprogramirala stara zaduženja, ali po znatno lošijim uslovima zbog nižeg kreditnog rejtinga kojim smo ocenjivani u poslednje vreme. Sada to možemo da radimo uz nešto veću kamatu - od oko sedam odsto", kaže Jurčić i navodi da, recimo, Nemačka ima kamatu ispod tri odsto.
Enonomski stručnjaci upozoravaju stanovnike Hrvatske da je pametnije da novac drže u više banaka, ukoliko je iznos veći od 100.000 kuna. Takođe, ekperti navode da je došlo do "evroizacije" hrvatskog novčanog prostora, pa se građanima preporučuje da sada rade suprotno od onoga na što su navikli - da štede u domaćoj valuti.
Tako Slavko Kulić objašnjava da se "štedeti može samo u valuti iza koje stoji država i neke vrednosti, npr., u francima ili u jenima".
"Kuna i evro to nisu, iza njih ne stoji niko. Kuna nije valuta, jer iza nje ne stoji država. Ta valuta nije novac, jer novac koji nije u funkciji države nije novac. Isto važi i za evro i onoga dana kada se članice EU raziđu štediša će doći u situaciju da neće moći da podignu svoj novac", istakao je on.
