Hrvatska nema kud: Evro umesto kune?
Centralna banka Hrvatske počela je da priprema studiju za uvođenje evra. Ova studija, koja bi trebalo da bude gotova do leta, poslužiće kao osnovni dokument za javnu raspravu. Sadržaće proračune koristi i mogućih rizika ulaska u evrozonu, kazao je Boris Vujčić na susretu guvernera regiona.
Tema skupa bilo je uvođenje evra, a jedan od govornika bio je i Bas Baker iz MMF-a.
Vujčić je svestan da se oko uvođenja evra nikad neće postići stopostotni konsenzus, no HNB veruje da je to ispravan put. Hrvatska je izložena valutnom riziku zbog visoke devizne zaduženosti svih sektora koja premašuje 500 milijarde kuna, od čega se 220 milijardi kuna odnosi na državu, oko 200 milijardi kuna na preduzeća i oko 80 milijardi kuna na stanovništvo. Zbog takvog duga monetarna politika se nužno fokusira na održavanje stabilnosti kursa kao osnovnog preduslova za očuvanje finansijske stabilnosti.
Dva su načina da se smanjuje valutni rizik, jedan da se krene u deeuroizaciju, a drugi da evro postane vlastita valuta.
Vujčić objašnjava da centralna banka ne brani slabljenje, nego jačanje kune, a kad bi išli u rekunizaciju, taj bi proces bio dugotrajan, upitnog uspeha i sa mogućim negativnim efektima. Vujčić je uveren da će uspeti objasniti prednosti evrozone, a uvođenje evra za Hrvatsku bio bi najbolji put i za razvoj investicija i ekonomski rast.
Bas Baker iz MMF naglasio je da su države koje su dopustile aprecijacije kursa manje povećale deficit od onih koje su zadržale fiksni kurs. Međutim, i on je priznao da promenjivi kurs može biti problem ako postoji velika izloženost evru putem kredita i depozita. Države koje se odluče za fiksni kurs mogu da računaju na poteškoće po pitanju zapošljavanja i rasta BDP-a.
