U raljama siromaštva: Vlast se hvali, a mladi beže

Srbija se nalazi na ključnoj ekonomskoj, ali i političkoj prekretnici. Pitanje ulaska u Evropsku uniju nije samo ekonomsko, nego i političko, država se suočava s odlaskom mladih i talentovanih u beli svet, a precenjen dinar destimuliše srpski izvoz. O ovome razgovaramo sa ekonomistom Danilom Šukovićem, koji je bio i dugogodišnji član Saveta za borbu protiv korupcije.

Z. Raš

Danilo Šuković, ekonomista

U kojoj meri našu ekonomsku politiku kreira MMF?
- U velikoj meri MMF diktira našu ekonomsku politiku, i to će se verovatno nastaviti još dugo, sve dok ne budemo imali jake nezavisne i stabilne institucije, kao i stabilan ekonomski rast. Naši političari ne vole da preduzimaju nepopularne mere zbog toga što se plaše za svoj rejting, pa im je jednostavnije da se zaklanjaju iza politike MMF-a. Poražavajuće je da prepuštamo stranom faktoru da donosi odluke u ime nas.

Vlast u Srbiji tvrdi da iz dana u dan ostvaruje ekonomski napredak, ali narod živi sve gore. Šta se zapravo dešava?
- Ekonomski napredak ne ostvaruje vlast, nego građani Srbije, a vlast nas svakodnevno bombarduje hvalisanjem kao njihovim rezultatima, a sve u cilju političke kampanje. Niko ne postavlja pitanje da li bi privreda uz neku drugu vlast postigla bolje rezultate. Imamo najniže stope rasta u regionu i naše zaostajanje za Evropom se i dalje povećava. Morali bismo da imamo u dužem periodu stope rasta od najmanje pet odsto da bismo u dogledno vreme uhvatili korak sa zemljama EU. Kad standard pada nekoliko decenija unazad, tada rast od dva do tri procenta ne može da donese poboljšanje.

Uspešni, mladi ljudi sve više odlaze u svet...
- Sasvim je prirodno da mladi i obrazovani iz siromašne zemlje traže bolje uslove. Ovom problemu, naravno, doprinosi i partokratski sistem, po kome je manje važno šta znaš, a važnije je kojoj partiji pripadaš.

Izvoz pameti traje decenijama, a vlast kao da to ne zanima?
- Vlast bi trebalo da razbije partokratski sistem pa tek tada da očekuje bar simbolične rezultate u smanjenju odlaska obrazovane radne snage u inostranstvo. Reaguje u smislu - šta mi tu možemo, to se i drugima dešava.

Država uporno forsira strane investitore, dok su domaći ulagači i ljudi iz dijaspore u zapećku?
- Svaka diskriminacija je nedopustiva. Ključni zadatak države jeste da stvori poslovni ambijent u smislu makroekonomske stabilnosti i izgradnje infrastrukture kako bi privrednici mogli slobodno da razvijaju biznis u uslovima zdrave konkurencije. Država, u principu, treba da izbegava subvencije, a ako to radi, to treba da bude obelodanjeno, što kod nas nije slučaj.

Na dijasporu se gleda kao na nekoga ko isključivo donosi novac. Zauzvrat, vlast ništa ne nudi onima koji žele da ulažu u otadžbinu.
- Devizne doznake iz dijaspore su od velikog značaja za Srbiju jer doprinose uravnoteženju platnog bilansa, to jest spoljnotrgovinske ravnoteže. Da nije njih, Srbija bi imala veliki deficit u razmeni sa inostranstvom. Doznake imaju i veliki socijalni značaj i doprinose smanjenju siromaštvu. Država očigledno ništa ne preduzima da podstakne naše ljude iz inostranstva da više ulažu u Srbiju, čime se lišava značajnih investicija, koje su ključne za naš razvoj.

Jačanje dinara ne prati privredni rast. Koliko je ta nerealna situacija opasna po našu privredu?
- Precenjen dinar nije dobar zbog toga što destimuliše izvoz naše robe i usluga, a bez visoke izvozne tražnje Srbija, kao mala zemlja, ne može da ima značajniji privredni rast. Dobro je da dinar bude stabilan, i da bude niska inflacija, ali u isto vreme treba da bude stimulativan za izvoznu privredu, kako bi podsticao ekonomski rast. Bez ekspanzije izvoza Srbija ne može računati na dugoročan visok i održiv rast.

Srbija je krenula na dugo putovanje u EU. Šta je čeka na tom putu?
- Da bi bila primljena u EU, treba u prvom redu da izgradi svoje institucije, koje su sada slabe, podređene politici i neefikasne. Put u EU treba da posluži kao ključni pokretač da se ovaj problem prevaziđe, i u ovome se ogleda ključni benefit od našeg prijema u EU. Ovo vidim kao čisto ekonomsko pitanje, međutim, postoje i politički uslovi kao što je normalizacija odnosa prvenstveno sa Kosovom, kao i sa zemljama u regionu. Na kraju pregovora će se verovatno zahtevati i usaglašavanje spoljne politike EU i Srbije, pa bi moglo doći do zahteva o promene politike prema Rusiji, ukoliko EU bude imala radikalno drugačiju politiku prema Ruskoj Federaciji, kao što je sada situacija.