Na šta Srbi troše kredite?
Građani i privreda u Srbiji sve više uzimaju kredite, privrednici za širenje svog biznisa, a građani za trenutne potrebe i vraćanje starih dugova.
- Posledica bolje monetarne politike države dovela je do toga da je inflacija godinama na niskom nivou, snižene su kamate na kredite i smanjen je obim "problematičnih kredita - ukazuje dekan Beogradske bankarske akademije Dejan Erić, objašnjavajući moguće razloge povećanog kreditnog zaduživanja.
Erić kaže da vlasnici preduzeća novac banaka najčešće koriste kako bi ulagali u proizvodnju, dok građani pare koriste za troškove svakodnevnog života, ali i za otplaćivanje ranijih kreditnih obaveza.
S druge strane, kada se privreda zadužuje, ističe Erić, to je "dobar znak", jer postoji potreba za širenjem proizvodnje.
- Ni jedan privrednik se ne odlučuje za kredit lako, već onda kada ima određena ulaganja i kada proceni da će mu ta ulaganja doneti bolje poslovanje.
Da se privreda sve više zadužuje u cilju unapređenja poslovanja potvrđuju podaci NBS koji kažu da je poslovni svet za pola godine od banaka pozajmio 393 milijarde dinara.
Podaci NBS pokazuju da su se građani u prvih šest meseci ove godine zadužili kod banaka 283 milijardi dinara, a 59 odsto svih odobrenih kredita stanovništvu u našoj zemlji čine keš i refinansirajući krediti.
- To može značiti i da je životni standard još uvek nizak - smatra Erić i kaže da odnos između sklonosti ka štednji i uzimanja kredita u velikoj meri zavisi od životnog standarda u nekoj zemlji.
- Kada imate realtivno nizak životni standard javlja se potreba za kratkoročnim gotovinskim kreditom koji može pomoći da rešite trenutne finansijske potrebe - rekao je on za Tanjug.
Novac pozajmljen od banaka najčešće se troši na kupovinu hrane, odeće, putovanja, ali i za kupovinu automobila koji više nisu luksuzna roba u Srbiji.
U razvijenim zemljama, kratkoročni krediti nisu toliko popularni jer, navodi Erić, njihov standard je znatno viši, pa nemaju potrebu da pozajmljuju novac za odlazak na more ili kupovinu obuće i odeće.
Međutim, primećuje da su niže kamatne stope navele građane da jedne kredite zamenjuju drugima, odnosno, da kreditima za refinansiranje vraćaju ranije kreditne obaveze.
U ekonomiji je poznat zakon, objašnjava, da kada je roba jeftinija - više se traži, a niže kamatne stope učinile su kredite aktraktivnijom robom.
- Ako ste uzeli gotovinski kredit pre nekoliko godina po šest ili sedam odsto, a sada ga možete uzeti za četiri odsto, logika je ''uzmi ovaj od četiri odsto da otplatiš onaj od sedam - objašnjava Erić.
