Ne lipši Srbine do novog zakona
Osim iseljenja iz kuća i stanova, Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji je na snazi već sedam godina, doneo je desetine uništenih života, razorenih porodica i unesrećenih ljudi, a bilo je i samoubistava.
Ovaj zakon doveo je u Srbiju i javne izvršitelje sa zadatkom da uspostave finansijsku disciplinu i red, ali za većinu građana značio je veliku nesigurnost i nepravdu.
Zakon jeste uspostavio sistem brze naplate. Do pre samo nekoliko godina pravosudni sistem Srbije bio je opterećen sa gotovo dva miliona sudskih odluka, a trenutno se beleži zavidna efikasnost u sprovođenju. Istovremeno, zakon je ugrozio pravo na parnično suđenje.
Naime, mnogi ljudi u Srbiji ostali su bez kuće, čak i zbog deset puta manjih dugova nego što vredi njihov dom. Stanovi su odlazili na doboš, jer žalba na rešenje ne odlaže izvršenje. Tako su izvršitelji na ulicu izbacili više od 3.000 porodica.
Ovaj, po mnogima nepravedni zakon, trenutno se menja pod nadzorom komisije Ministarstva pravde, a otvaranje javne rasprave planirano je za kraj meseca. Očekuje se da će u zakon biti unete izmene koje će olakšati život dužnicima, ali zasad se ne zna tačno kakve i šta će biti sa ljudima koji su već iseljeni. Nažalost, građani i dalje strahuju jer se dešavalo da ljudi izgube stan iako su ga platili i imaju sudski overen kupoprodajni ugovor.
Jastuk, pa na livadu
Pokazalo se da imovina može da se izgubi zbog tuđeg duga, ili da se godinama otplaćuju rate, a da dug s vremenom postane četiri puta veći nego kada je uzet kredit u švajcarskim francima.
Tržište dugova u Srbiji je ogromno i veoma unosno za javne izvršitelje, jer gotovo milion stanovnika otplaćuje neku vrstu kredita.
Prosečna zarada u Srbiji iznosi oko 460 evra, a rata kredita može da iznosi najviše polovinu plate. Ako dužnik zakasni nekoliko meseci, stvara se dug od 1.000 do 1.500 evra. To stvara siromašnog građana, ali ne i za izvršitelje jer se stan uvek može prodati, naročito ako se cena smanji.
Ironija je da trećina plate i neke pokretne stvari moraju biti izuzeti od izvršenja. Tako vam niko ne može oduzeti šporet, krevet i lične stvari koje u slučaju prodaje stana dužnik može da razmesti na livadi.
Tračak nade
Početkom aprila Viši kasacioni sud je zauzeo stav da je odredba ugovora o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima ništavna ukoliko banka nije obezbedila pisani dokaz da se i sama zadužila u toj valuti. Takođe, da je ništavna ako pre zaključenja ugovora banka klijentu nije dostavila potpunu pisanu informaciju o rizicima i posledicama.
Snežana Aksentijević je sa porodicom ostala bez stana u Novom Beogradu zbog duga u švajcarskim francima. Ova sudska odluka je unela tračak nade za iseljene.
- Nastavićemo osnovni spor pred Višim sudom gde smo tražili poništenje ugovora. Moja porodica i ja smo zatečeni ovom situacijom. Ostali smo bez krova nad glavom - kaže Snežana i dodaje da ne zna kako će se stvari dalje odvijati.
Mediji su javljali da se u njen stan uselio sin izvršiteljke.
Surovost bez izuzetka
Koliko situacija sa izvršiteljima može biti surova pokazuje nedavni slučaj Mare Džanković koja je u svojih 90 godina u pratnji policije iseljena iz stana u Beogradu.
Mara nije odbijala iseljenje, već je samo tražila odlaganje kako bi se oporavila od operacije, pa je sve jednom odloženo na zahtev lekara. Prema rečima komšija, izvršitelji, policajci i ekipa Hitne pomoći su došli ranim jutrom.
Prvo je izvedena Marina ćerka Danijela, koja je po tvrdnji predstavnika Združene akcije Krov nad glavom privedena u policiju, a onda je baka Mara odvedena u bolnicu. U međuvremenu je na spornom stanu promenjena brava. Stan je zbog povećeg duga na kraju prodat, a baka Mara je jedino imala primedbu na način na koji je sve učinjeno.
Ubilo se 35 dužnika
Građani koji su ostali bez nekretnina morali bi da pokrenu sudski spor, objašnjava Dejan Gavrilović iz Efektive, udruženja klijenata banaka. - Treba biti oprezan jer nisu svi građani koji su se zadužili u "švajcarcima" u istoj poziciji u smislu ugovornih odredbi.
Tu najviše utiče visina kamatne stope. Dakle, nije isto ako je neko podigao kredit 2008. i plaćao ga dve godine ili onaj koji je otplaćivao čitavu deceniju pre nego što mu je raskinut ugovor.
- Kada se dugovi u "švajcarcima" konvertuju u evre, pokazaće se da su oni koji su duže otplaćivali kredite zapravo platili više nego što je trebalo - objašnjava Gavrilović i kaže da će zaduženi u "švajcarcima" sačekati nekoliko dana i onda videti šta će dalje.
Prema dostupnim podacima 30 ljudi u Republici Srpskoj je izvršilo samoubistvo zbog dugova u švajcarskim francima. Prema Gavrilovićevim rečima, u Srbiji je petoro ljudi diglo ruku na sebe iz istog razloga.
Limit 5.000 evra
Ministarka pravde u Vladi Srbije Nela Kuburović izjavila je da je preporuka Radne grupe da se uvede limit od 5.000 evra ispod kog neće moći da se obavi prodaja stana koji je jedina nekretnina dužnika.
- Videćemo da li će tokom javne rasprave ta granica da se promeni, ali u svakom slučaju za male dugove neće biti moguće prodati nepokretnost koja služi za stanovanje dužnika - rekla je Kuburovićeva.
Na ulici zbog tuđeg duga
Silvana Maurer ni kriva ni dužna dospela je u ruke izvršitelja i završila na ulici. Prema njenim rečima, policija, sud i tužilaštvo znaju da je bivši stanar uz pomoć falsifikovanih dokumenata podigao hipoteku na njen stan.
- Znaju da je to falsifikat, a i banka je znala da je dokumentacija napravljena na osnovu lažne lične karte na kojoj je bilo ime jednog čoveka, registarski broj drugog i fotografija trećeg, a mene su iselili - pričala je nesrećna Silvana.
Ona je pisala predsedniku Aleksandru Vučiću, ali nije dobila odgovor. Obraćala se i svim pravnim institucijama, takođe uzalud.
- A kada vidim reklamu Eurobanke na televiziji potresem se jako - priča Silvana.
