Poznato je da fali Nemačkoj, ali zašto Hrvatima?
Hrvatska i uz relativno slabi rast ekonomije poslednjih godina sve više oseća nedostatak radne snage.
Međutim, usprkos tome, u poređenju s drugim zemljama EU, imaju natprosečno visoku nezaposlenost i relativno nisku radnu aktivnost stanovništva, pa se postavlja pitanje nedostaje li Hrvatskoj radne snage ili ljudi ne žele da rade jer su se nakačili na budžet, što im omogućuje egzistenciju bez rada, pita portal Index.
Pročitajte još:
* Zbog manjka radne snage uvode neradni dan
* Frankfurt: Najveći nemački aerodrom traži Hrvate, evo šta im nude
Nije neobično da probleme s nedostatkom radnika ima Nemačka, gde je stopa nezaposlenosti 3,4 odsto, ili Češka gde je ona još niža, samo 2,2 odsto. Ali šta se događa u Hrvatskoj, u kojoj je i uz veliku potražnju za radnicima - svaki dan se čita o nedostatku radnika u turizmu, poljoprivredi, građevinarstvu i industriji - imaju 160.000 ljudi koji se vode kao nezaposleni? Nezaposlenost u Hrvatskoj iznosi, 9,4 posto, dok je prosek EU 7,1 odsto.
Još važniji podatak od nezaposlenosti je stopa zaposlenosti. Iako bi ljudi u Hrvatskoj hteli da imaju standard kao na severu Evrope - Švedskoj, Norveškoj, Danskoj, Islandu - podaci o zaposlenosti i dužini radnog veka pokazuju da njima novac nije pao s neba, nego da iza njihovog visokog životnog standarda stoji rad.
U Hrvatskoj je zaposleno, odnosno radno aktivno, oko 63 odsto stanovništva u dobi od 20 do 64 godine, što iznosi oko 1,5 miliona ljudi, dok je prosek EU preko 71 odsto. Švedska ima zaposlenost preko 82 odsto, a rekorder Island čak 87 odsto.
Ako bi Hrvatska htela da se izjednači s prosekom EU i da dostigne zaposlenost od 71 odsto, trebalo bi da zaposli još 200.000 ljudi.
