Nezapamćena kriza u Hrvatskoj, masovno odlaze: Kako može Srbija, a mi ne?
Kroacija erlajns suočava se s nezapamćenom krizom. Stručno osoblje masovno odlazi, a poslovanje stagnira, piše Dojče vele. Kako to da u istom regionu Er Srbija može uspešno da posluje, a hrvatska nacionalna aviokompanija ne može, postavljaju pitanje.
Piloti hrvatske javne kompanije Kroacija erlajns (Croatia Airlines) uputili su prošle nedelje apel premijeru Andreju Plenkoviću koji se može protumačiti i kao svojevrstan SOS-poziv.
Prema njihovom mišljenju, nacionalni avio-prevoznik nalazi se pred sigurnom propašću, ukoliko se nešto ozbiljno ne promeni u najskorije vreme. Istaknimo samo najveće probleme: zadnjih godina iz kompanije je otišla gotovo trećina pilota i mehaničara, aviokompanije iz susedne Srbije i Slovenije preuzimaju sve veći deo regionalnog tržišta, broj putnika u avio-saobraćaju same Hrvatske raste, dok Kroacija erlajns beleži sve manji broj prodatih karata, kompanija rasprodaje imovinu u cilju zatvaranja finansijskog bilansa, a za retke nove letove već se iznajmljuju strani avioni i kompletne posade.
Pročitajte još:
* Hrvati u blokadi: Duguju milijarde evra
* Mi letimo u Njujork, a vi ne: "Er Srbija" skresala krila Hrvatima
* Dolazak Etihada promašaj: Er Srbija lošija čak i od Kroacija erlajnza
Na sve te primedbe, ministar saobraćaja Oleg Butković izjavio je da je vlada ipak vratila Kroaciju erlajns na spisak strateških državnih preduzeća i da to samo po sebi dosta govori o njenoj boljoj perspektivi.
"To je floskula", odgovaraju iz Hrvatskog sindikata prometnih pilota (HSPP), kojem je odnedavno na čelu kapetan Andre Šarinić.
"Da li će ta administrativna odluka kompaniji da donese veći udeo u saobraćaju? Da li će ona da spreči egzodus stručnjaka? Da li će da obezbedi sredstva za puku egzistenciju, a kamoli za preko potreban rast, napredovanje, odupiranje konkurenciji? Nama nisu potrebne administrativne odluke bez stvarne snage, nama su potrebne krucijalne odluke, poput izbora vrhunskog menadžmenta", pitaju se iz HSPP.
Katastrofalni međuljudski odnosi
A što se tiče menadžmenta, tu za početak i leži najveća krivica vlade - nikako samo aktuelne - jer je sadašnji, novi predsednik uprave ujedno četvrti privremeni kadar na toj funkciji, dok se glavnina rukovodstva nije menjala oko 20 godina.
Piloti poručuju da od vlasti traže profesionalni menadžment, nestranački izabran, koji će kompaniji dati šansu. Prema njihovom mišljenju Kroacija erlajns više nema vremena za oklevanje - poslovno dno je praktički dosegnuto:
"Jer, sve dosadašnje uprave samo su uništavale kompaniju."
A postavlja se i pitanje što je toliko gore u Kroaciji erlajns u odnosu na druga preduzeća, pa da radnici doslovno beže, osim što je poznata činjenica da već 13 godina ne uspevaju od uprave dobiju kolektivni ugovor.
"Pre svega piloti, ali ni ostali radnici, nemaju radne uslove ni blizu onima koje imaju kolege u drugim evropskim kompanijama. Ukoliko su vam prihodi, ali i niz drugih uslova, bitno ispod evropskog nivoa, radnici će da se odluče da odu iz Hrvatske. Naravno, oni to neće da urade ako se radi o neznatnim razlikama, ali ako su one ogromne - onda hoće. Iz Kroacije erlajns nije otišlo tek nekoliko radnika, nego jedna trećina. A pravi egzodus tek predstoji. Uz to, međuljudski odnosi u kompaniji su poslednjih nekoliko godina bili katastrofalni, a odnos uprave prema radnicima ispod svake kritike", odgovaraju za DW iz sindikata pilota.
Vrlo slično pilotima rezonuje i kabinsko osoblje, iz čijih redova saznajemo da u tom profilu već desetak godina Kroacija erlajns nikoga ne zapošljava na neodređeno vreme, već samo sezonski.
"Drugi razlog odlaska velikog broja nas u druge aviokompanije jesu primanja koja su tamo znatno viša. Inače, zadnjih pet godina su posebno otežani uslovi rada, što je mnogim kolegama do te mere ugrozilo zdravlje da su morali da potraže posao na zemlji. Unutar kompanije postoji, međutim, razlika u zadovoljstvu radnika iz operative i radnika u administraciji. Piloti, mehaničari i kabinski radnici su pod sve većim pritiskom novih regulativa, radnih vremena, smanjenih odmora i slično", kaže Suzana Artuković Vuksan, predsednica Sindikata kabinskog osoblja aviona.
Strateški partner kao rešenje očajnika
Artuković Vuksan naglasak takođe stavlja na nedostatak valjane komunikacije na relaciji menadžment-radnici, na dugogodišnju nedodirljivost upravljačke strukture, kao i na nerešavanje rastućih problema.
"Odnos menadžment-sindikat nije na nivou partnerstva kakvom se sindikati nadaju, jer ih menadžeri doživljavaju kao nužno zlo", kaže ona, komentarišući i pomenutu izjavu ministra Butkovića u jednom drugom svetlu: "On istovremeno ne odgovara na pozive sindikata da se aktivnije uključi u rešavanje spora oko Kolektivnog ugovora, na koji se uostalom letos i obavezao."
Na kraju, obratili smo se i Butkovićevom prethodniku, SDP-ovom bivšem ministru Siniši Hajdašu Dončiću. Njega smo upitali za aktuelno stanje, a koje nije bilo bolje ni u njegovo vreme:
"U to vreme smo bili dužni da restrukturiramo Kroaciju erlajns, to je bila obaveza prema Evropskoj komisiji. Morali smo da prestanemo da ulažemo javni novac u tu kompaniju, a potom i da smanjujemo broj letova. Kad se danas govori da nas je pretekla Er Srbija (Air Serbia), treba uzeti u obzir da srpska država ta ograničenja nema, jer nije u Evropskoj uniji. I to zaista nije fer. Ali mi smo glasanjem za EU, glasali za tržišne principe, iako sam lično bio i još uvek jesam protiv rigoroznog pristupa zajedničkom tržištu Unije. Ali okanimo se nakon svega patetike - to je naša realnost", kaže Hajdaš Dončić, ali i dodaje da je Kroaciji erlajns za izlaz iz krize potrebno rešenje koje sadašnja vlada ipak još nije preuzela od prethodne - strateškog partnera, u vidu privatnog manjinskog suvlasnika.
