Fijat nas košta đavo i po
Dve nedelje generalnog štrajka radnika Fijata u Kragujevcu prolazi bez bilo kakvih komentara predstavnika države, iako je Vlada vlasnik trećine fabrike najvećeg izvoznika Srbije. Ni reči od sveprisutnog predsednika Srbije ili bilo kojeg od njegovih ministara. Za ekonomistu Milana Kovačevića ćutanje je znak, ali znak da se ništa dobro tu neće dogoditi.
Zašto ćuti država dok joj najjača fabrika stoji?
- A šta da kažu? Ubeđen sam da oni ne znaju šta da kažu. Inače, kad se ističe "sveprisutnost" predsednika Aleksandra Vučića, to nije sasvim tačno. On je vrlo prisutan tamo gde ide dobro, a nema ga tamo gde su problemi. Nije tu reč samo o Fijatu, već uopšte.
Ali, zar ne bi ipak trebalo da se kaže nešto?
- Trebalo bi, pre svega, da se oglasi generalni direktor fabrike u Srbiji. Možda on ima ugovornu klauzulu niskih plata, pa ga štrajk ne potresa, možda fabrika ima zalihe vozila pa je štrajk opet ne pogađa. Sve je to moguće.
A zašto znamo tako malo o tome šta se zaista događa u Fijatu?
- Zato što je ugovor tajna. Od dana potpisivanja do danas. I sad, imali smo premijera, tog istog Vučića, koji je izjavio da je taj ugovor štetan, najštetniji ugovor koji je Srbija potpisala s nekim stranim investitorom. I nikome ništa. Ne samo da ugovor nije objavljen, nego Vlada nije nikoga pozvala na odgovornost za zaključenje štetnog ugovora. Znate, kad se govori o tome da je Fijat najveći izvoznik, to je jedan par rukava, a sasvim je drugačija slika kad se pogledaju ukupni bilansi.
Šta kažu bilansi?
- Kažu da je nivo subvencija Fijatu veći od dobiti. Bar u 2015. i 2016. godini. Dakle, dobiti i nema. Mi trošimo milijarde evra na razne donacije, otpise plaćanja i direktne subvencije. Konačno, Fijat nije striktno srpski proizvod jer uvozi veoma mnogo toga u procesu proizvodnje. I tako možemo da tapkamo u mraku doveka nagađajući šta jeste, a šta nije. Istina je u ugovoru, a Vlada taj ugovor drži tajnom.
Sami smo krivi
- Srbija se nije proslavila sa subvencijama stranim ulagačima. To može u nekoj zemlji da funkcioniše neko vreme. Ali, suština je u pravnoj sigurnosti i ambijentu koji pogoduje privredi. A mi to za skoro dve decenije tranzicije nismo uradili. Niko nam nije kriv sa strane. Krivi smo mi, odnosno oni koji nas vode.
Nema drugog modela auta. Može li se desiti da Fijat ode i da to potopi javne finansije zemlje?
- To su dva odvojena pitanja. Prvo, možda i ode. Koliko znamo, ugovor je oročen na decembar 2018. A to je sutra. Možda oni idu i već znaju i srpska vlada i oni da idu, a ne znaju kako da to saopšte bezbolno. Znali bismo više da vidimo ugovor. Što se javnih finansija tiče, Fijat ne može da ih potopi. Već sam objasnio da naše građane Fijat košta đavo i po. Odlaskom to nestaje.
Ali nije ovde reč samo o Fijatu. Imamo 20.000 radnika u kooperacijama.
- E, to jeste problem. To bi bila lančana reakcija gašenja ili udaraca za domaće kooperante i radnike kod stranih kooperanata.
