Zašto Putin nije ispunio obećanje?
Ako je suditi prema oficijelnim izjavama i saopštenjima, predsednici Rusije i Srbije, Vladimir Putin i Aleksandar Vučić, koji su se u decembru sastali u Moskvi, nisu ni pomenuli (osim ako se to nije dogodilo u razgovoru u četiri oka) mogućnost bescarinskog plasmana "fijata 500L" na rusko i tržišta ostalih zemalja Evroazijske ekonomske unije (Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgizija), piše Danas.
Ništa od aranžmana sa Rusima...
Povlašćeni izvoz kragujevačkog "velikog fiće" i eventualna ruska kontraisporuka (bescarinska prodaja "lade" na srpskom tržištu), po svemu sudeći, nije bio tema razgovora ni ostalih učesnika nedavnog susreta državnih delegacija Rusije i Srbije u Moskvi.
Da li to, onda, znači da je saga o bescarinskom plasmanu srpskih automobila neslavno okončana, i da Putin nije ispunio, u više navrata data, obećanja srpskim zvaničnicima, najpre Ivici Dačiću i Mlađanu Dinkiću, a potom i Aleksandru Vučiću, da će dozvoliti povlašćeni izvoz 5.000, ili 10.000 "fijata 500L" u Rusiju?
Reklo bi se da je tako, što znači da od trgovinskog aranžmana sa Rusima, koji bi podrazumevao i tzv. uzajamne kvote, odnosno povlašćeni plasman jeftinih ruskih "lada" u Srbiji, neće biti ništa.
Ovakav ishod bi, nesumnjivo, obradovao većinu aktera u domaćem auto-biznisu, među kojima je i kragujevačka fabrika koja će, zahvaljujući tome, da izbegne nepotrebnu poslovnu avanturu.
Stručnjaci upozoravali, ali...
Analitičari procenjuju da jednokratni izvoz 5.000, ili 10.000, automobila ne bi značajnije pomogao kompaniji Fijat-Krajsler automobili Srbija koja je prisiljena da zbog pada izvoza "fijata 500L" na svetska, pre svega severnoamerička tržišta, sve češće zastavlja proizvodne linije.
S druge strane, dugoročniji poslovni aranžman sa Rusima, koji bi podrazumevao uzajamne kvote, ugrozio bi plasman proizvoda Fijatove fabrike i na domaćem tržištu, na kojem već nekoliko godina prednjači kad je u prodaja novih automobila u pitanju.
Ostaće, međutim, upamćeno da su srpski zvaničnici, od aprila 2013. godine, uporno insistirali da Putin odobri sklapanje tog sporazuma, i to uprkos upozorenjima stručne javnosti da je reč o trgovinskom aranžmanu štetnom po domaću automobilsku industriju.
Vučić: Moliću Putina i 50 puta ako treba
Hroničari ove svojevrsne latinoameričke (ili turske) sapunice podsećaju da je Aleksandar Vučić, po povratku iz Moskve (u novembru 2015. godine) govorio da će "ako treba i 50 puta da moli Putina da odobri izvoz Fijatovog automobila u Rusiju". Godinu i kusur dana docnije, iz Moskve i Beograda, nema informacija o sudbini tih pregovora...
Povlašćeni izvoz "fijata 500L" trebalo je da startuje do kraja 2013. godine, ali je taj rok prolongiran na 2014, da bi u oktobru te godine, na osnovu obećanja Putina pred TV kamerama u Beogradu, bio pomeren za 2015. Zatim je najavljeno da će "fijat 500L" na tržišta Rusije stići do kraja maja 2016. a zatim do početka 2017. do kada je trebalo da bude verifikovano proširenje Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije.
Ali, ono što u vezi sa kompanijom Fijat-Krajsler automobili još više intrigira, i brine, kako šumadijske "automobildžije", tako i dobronamerne poznavaoce (ne)prilika na domaćoj privrednoj sceni, jeste činjenica da u septembru 2018. ističe desetogodišnji ugovor Fijata i države Srbije o zajedničkoj fabrici u Kragujevcu. Kakva je dalja sudbina tog projekta, pitanje je na koje pouzdanog odgovora - nema.
Gde naći jeftiniju radnu snagu?
Ne treba zanemariti ni podatak da Italijani nigde neće naći jeftiniju, a tako obučenu, radnu snagu i manje troškove poslovanja nego u Americi, Italiji, Brazilu, Argentini, Poljskoj, Turskoj... gde ima fabrike.
Država Srbija bi, međutim, morala da insistira na tome Fijat-Krajsler grupacija uposli više kapaciteta u kragujevačkoj fabrici, na šta kao njen suvlasnik ima puno pravo. Ovo utoliko pre što proizvodnja od 70.000 do 80.000 automobila godišnje, kakav je bio slučaj u ovoj i prethodnoj godini, počinje da gubi smisao.
Pitanje je, takođe, da li u narednim godina rentabilnost poslovanja treba da se zasniva na jeftinoj, preopterećenoj i obespravljenoj radnoj snazi, zaključuje se u tekstu Danasa.
