Sneg prerano obrao maline
Otadžbinu je zatrpao sneg kad mu vreme nije, a najveću štetu od aprilske zime pretrpeće voćari. U višim delovima zapadne Srbije beli pokrivač je napadao više desetina centimetara, a malinari već sada procenjuju da će teško moći da se oporave od ove muke.
Ukoliko se ostvare najave meteorologa i temperature budu i minus tri u narednih nekoliko noći, ovogodišnji rod bi mogao znatno da bude umanjen, potvrdili su stručnjaci iz Instituta za voćarstvo u Čačku.
- Još se ne može proceniti šteta zbog snega koji je napadao u čačanskom kraju i drugim višim delovima zapadne Srbije - rekao je direktor tog instituta Milan Lukić.
On je dodao da je zbog snega najviše pogođena malina i mahom koštunjavo voće pošto je došlo do lomljenja rodnih lastara usled težine vlažnog snega.
Prijepoljci strahuju
U planinskom delu opštine Prijepolje palo je između 15 i 35 centimetara snega, pa su voćari očajni. Naime, poslednjih godina zasađeno je više od 10 miliona sadnica maline, pa je razumljiva bojazan malinara za sudbinu zasada koje već drugu godinu zaredom pogađaju intenzivne snežne padavine u fazi pune vegetacije.
Milan Prostran, stručnjak za poljoprivredu, u izjavi za "Vesti" kaže da će aprilski sneg najviše pogoditi voćke poput trešnji, višanja, ali i malina.
- Štete će biti za sve voćare koji nemaju zaštitne mreže. Pitanje je koliko naših voćara je osigurano i ako jeste da li osiguravajuće kuće isplaćuju odštetu u ovakvim slučajevima - kaže Prostran.
Voćari koji žele da se ozbiljno bave ovim poslom moraće da se dodatno zaduže i obezbede mere zaštite jer u suprotnom rizik štete će uvek postojati, kaže naš sagovornik.
A ratari srećni
- Dok voćari strahuju, ratari se raduju padavinama, jer je zemlja suva. Pšenica i ječam prosto vape za kišom, a hladnoće im ne smetaju pa se ovakvo vreme može smatrati poklonom za ratare - kaže Prostran.
Sneg je do 30 centimetara napadao u Čačku i okolini, zatim u Sjenici, Prijepolju, Novoj Varoši, Ivanjici, Arilju, Kosjeriću i Čajetini, dok je beli pokrivač na teritoriji Nove Varoši veći od 30 centimetara.
Niske temperature su oštetile voće, odnosno tek zametnute plodove, koji su najosetljiviji, kao i cvetove. Oštećene su uglavnom koštunjave vrste voća, delom jabučastog, i naročito zasadi jagode koji nisu pokriveni folijama.
Ako potraje sneg i niske temperature, to će biti pogubno za apsolutno sve vrste voća, a mrazevi mogu znatno da smanje rod jabuke, šljive, kruške i breskve. Branka Pavlović se voćarstvom bavi decenijama na velikom gazdinstvu u Ritopeku, kraj Beograda.
- Zasad nema minusnih temperatura u našem kraju, ali se brinemo jer ako bi se zabeležio mali minus, stradalo bi mnogo kultura do visine od metar i po, a ako bi minus u ovo doba godine bio i veći, stradalo bi i voće visoko na drvetu. Što se velikih kiša tiče, one nam pogoduju jer je zima bila sušna i zemlja je jako suva. U tom smislu nam puno kiše ide u prilog. Samo da ne bude mrazeva - kaže Branka Pavlović.
Najbolje rešenje za zaštitu od mrazeva je sistem za orošavanje, koji nažalost ima mali broj zasada, dok paljenje na primer, guma može samo donekle da ublaži niske temperature i spreči promrzavanje.
Dragan Vukajlović iz Udruženja Srpska malina rekao je da mu je nevreme, praćeno mrazom i snegom nanelo štetu na oko 60 odsto roda maline, a da će "teško bilo koji malinar moći da povrati ono što je uložio ove godine".
- Sneg je polomio sve rodne grane, a pre toga bio je i mraz. Ne znam kako ćemo pokriti ove gubitke. U normalnoj zemlji bilo bi dogovora sa državom - kazao je Vukajlović.
