Srbija zavisna od ruskog gasa?
"Svoje potrebe u struji Srbija, manje-više sama proizvodi, uvoz nafte i naftnih derivata je slobodan, a najslabija karika u srpskom energetskom lancu je gas - tu je Srbija, kao i cela Evropa, gotovo u potpunosti zavisna od gasa iz Rusije i ulazne tačke gasovoda iz Mađarske", piše "VOA".
Prodaja NIS-a - greška ili dobar posao?
Verovatno se rusofobi i rusofili u Srbiji nikada neće složiti oko toga da li je prodaja NIS-a bila dobar ili loš posao. Oni koji ne vole Ruse pitaju zašto je Srbija, uz propalo preduzeće, gotovo budzašto dala i ono malo rezervi nafte i gasa.
Rusofili, sa druge strane, kažu da su, u trenutku prodaje, za srpsku naftnu kompaniju pored Gasprom njefta, bile su zainteresovane još samo dve regionalne kompanije, mađarski MOL i austrijski OMV, koje i same uvoze sirovinu iz Rusije:
- Nekadašnja INA, koja je u bivšoj Jugoslaviji bila jača i naprednija od srpske naftne industrije, sada je u podređenom položaju. Hrvatska uvozi ne samo energente nego i derivate iz susedne Mađarske. Dok je u srpskom naftno gasnom sektoru situacija malo bolja. Rafinerije ne samo da nisu zatvorene nego su kapaciteti prošireni, modernizovani - kaže analitičar Miloš Zdravković.
Koliko god nepovoljno zvučalo, Srbija nema dovoljno fosilnih goriva, a i ono što ima predala je Rusima na upravljanje. Srbija uvozi oko 30 odsto svojih potreba, što je za petinu manje od svote koju zemlje EU troše na uvoz energenta. Energetika je jedna od retkih oblasti u kojima Srbija i ne stoji tako loše u odnosu na evropske proseke:
- Od ukupne energije koju je potrebno uvesti u Srbiju, više od 50, 55 odsto ide na naftu i naftne derivate, oko 28 odsto ide na uvoz gasa. A preostalih 16-17 odsto ide na uvoz kvalitetnih ugljeva koji su potrebni u industriji - kaže Slobodan Ružić, direktor "Energy saving group".
Rusi prijatelji, ali nema povlastica
Srbija godišnje na uvoz energenata izdvaja oko milijardu evra. Ali, prijateljski odnosi sa Rusijom ne garantuju nikakve povlastice u trgovini. Rusija je oduvek - i u vreme komunizma, i hladnog rata, isto kao i danas svoje energetske resurse tretirala kao tržišnu kategoriju:
- Prijateljstvo u energetskoj politici ne postoji. To Rusija najbolje demonstrira svojom odnosom prema najbližem savezniku Belorusiji. Ruska politika se kroz decenije menjala, od izvoza ideologije do sadašnjeg izvoza ekonomije, ali jedna je konstanta. Rusija je bila i biće pouzdan izvoznik i proizvođač energenata - dodaje Zdravković.
"Južni tok" bio sudbinski, ali...
Uplitanje politike u ekonomske interese obično dovodi do lošije pozicije makar jednog od aktera u igri. Kao primer, može da posluži i napušteni projekat gasovoda Južni tok, kojim je gas iz Rusije trebalo da ide preko Srbije i Bugarske do Evrope. Iako je od srpskih političara ocenjivan kao sudbinski, od projekta se odustalo zbog ukrajinske krize i pogoršanja rusko-evropskih odnosa.
Od ukupne energije koja se u Srbiji godišnje potroši, 8 odsto odlazi na gas. Iz vojvođanskih bušotina obezbeđuje se tek 20 odsto potreba zemlje, a ostalih osamdeset odsto gasa je iz Rusije, a stiže preko Mađarske.
Zapad optužuje Rusiju da gas koristi kao sredstvo političkog uticaja na zemlje koje su, poput Srbije, potpuno energetski zavisne od tog ruskog energenta. Ni Evropa nema ozbiljniju alternativu za ruski gas, a Srbiji jedino ostaje da meru svoje zavisnosti od ruskog gasa nikako ne stavlja na politički kantar.
