Špigl: Nemci visoko cene Rusiju

Da je Rusija učestvovala u otimanju Kosova od Srbije, da nam je bombama ubijala decu ili da nije sprečila da nas proglase za genocidan narod, sigurno nam niko ne bi tražio da joj uvedemo sankcije. Ovako, na godišnjicu dana oslobođenja Beograda, kad je ruska vojska najurila nac,iste iz prestonice, ponovo je iz hladnih briselskih ofisa stigla opomena da ne možemo ući u EU dok ne okrenemo leđa Moskvi. A na šta bi ličila Srbija u danu kada bi izdala Rusiju da bi dobila člansku karticu? Pa, najviše na teškog heroinskog zavisnika koji rasprodaje imovinu roditelja i najbliže prijatelje da bi dobio dozu. Na čoveka bez dostojanstva, bez obraza i bez slobode ili na Muzilovog – čoveka bez svojstava. Na ološa koji se patološki sveti baš onome koji mu pomaže. Na zemlju koja baca pod noge sopstvenu istoriju. Uporno nam evropski zvaničnici ponavljaju da moramo da prihvatimo pravila koja važe za sve da bismo postali deo EU. Ma, je l’ tako? A da li je još jednoj članici EU brutalno osakaćena zemlja i otcepljeno 15 odsto teritorije koja predstvlja srce njihove duhovne vertikale? Da li je još jedna članica bombardovana i razorena u moderno doba razvoja i sveopšteg civilizacijskog uzleta?Ne! Ta „pravila“ važila su samo za Srbiju. Tada nisu primenjivani – kriterijumi, načela, standardi, poglavlja. Tada smo bili „poseban slučaj“. Vašingtonu i Briselu sad smeta i kada sa Rusima šaljemo odeću, hranu i dušeke nesrećnicima sirijske apokalipse. I u tome vide „neposlušnost“. Ogavno licemerje. Srbija jeste opredeljena ka EU. Srbija se reformiše i razvija po modelu Zapada. Srbija bi po svemu volela da se ugleda na bogate i moćne. Ali, ne smemo izdati Rusiju. Pa, šta bude!

Упркос несумњивим финансијским проблемима и техничким трошковима, руководство ЕУ, оличено пре свега у Европској комисији, наставља са акцентовањем на реализацији пројеката у области течног природног гаса (ТПГ). Одмах после Пољске и Литваније, овој стратегији намерава да се прикључи и Естонија. Циљ је исти – форсирано обезбеђење енергетске безбедности и смањење зависности од Русије. Међутим, конкретан садржај пројекта изазива све више питања, какве то има везе са терминалима у Свиноушћу и Клајпеду. Кључну улогу у изградњи ТПГ-терминала у Талину треба да одиграју Холанђани. Локална компанија Vopak EOS спремна је да издвоји потребна средства за спровођење радова. Политичко покриће даје ЕУ. Изградња естонског терминала већ је укључена у списак Пројеката од општег интереса за ЕУ. Планирани капацитет регасификатора износи 90 хиљада кубних метара гаса на дан. То је ситуација виђена са тачке гледишта ЕУ. Међутим, независни стручњаци и оцене цртају нешто другачију слику, анализирајући развој ситуације око ње последњих година и поготово га упоређујући са пољским и литванским пројектима. И тако, прво што скреће пажњу на себе је то што се естонски ТПГ-терминал, за разлику од пољског и литванског, гради директно у престоници – граду Талину. То би само по себи морало привући пажњу јавности и ревнитеља у локалној средини. Међутим, локални ревнитељи ћуте, очигледно заплашени апсолутно реалном еколошком претњом а никако митолошким „манипулацијама Москве”.

ЗАШТО ИНВЕСТИТОРИ ОДУСТАЈУ______ Друго, не може се не приметити да су у последње време од реализације естонског пројекта успели да одустану многи инвеститори, међу њима и Финска. Првобитно се претпостављало да ће ТПГ-терминал служити интересима не само Естоније него и суседних држава. Нису случајно већ раније разрађиване паметније опције – па тако и изградње завода за производњу течног природног гаса у Финској (у градићу Инко) или у Естонији – притом не у Талину, него у граду Палдиски. Овај објекат би могао постати регионално складиште гаса из кога би се дистрибуирао системом гасовода Balticconnector. Постојао је и пројекат истовремене изградње регазификационих терминала у Финској и Естонији са прикључењем Balticconnector-у. Међутим, прорачуни рентабилности оба пројекта тада су довели и ЕУ и финске предузимаче у стање депресије. Они су демонстрирали да су пројекти економски несврсисходни, а поред тога потражња за гасом на финском тржишту (на коју је стављан главни акценат) није довољна да надокнади губитке. Такође, пример ТПГ-терминала у Клајпеду, као и раније оптерећеног свега трећином капацитета, указивао је на песимистичко расположење. Као резултат свега, у јесен 2015. године финска компанија Gasum је званично изашла из пројекта. Одмах потом, сличан корак предузео је и естонски енергетски концерн Alexela – који је такође планирао учешће у пројекту.