Ponedeljak 20. 5. 2024.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
6
Ponedeljak 24.10.2016.
18:31
Vestionline A
"Rusija je visoko cenjena među nemačkim investitorima: u prvoj polovini 2016. nemačke kompanije investirale su u Rusiju skoro isto kao za celu 2015.", navodi "Špigl".
Ponedeljak 24.10.2016.18:56
Da je Rusija učestvovala u otimanju Kosova od Srbije, da nam je bombama ubijala decu ili da nije sprečila da nas proglase za genocidan narod, sigurno nam niko ne bi tražio da joj uvedemo sankcije. Ovako, na godišnjicu dana oslobođenja Beograda, kad je ruska vojska najurila nac,iste iz prestonice, ponovo je iz hladnih briselskih ofisa stigla opomena da ne možemo ući u EU dok ne okrenemo leđa Moskvi. A na šta bi ličila Srbija u danu kada bi izdala Rusiju da bi dobila člansku karticu? Pa, najviše na teškog heroinskog zavisnika koji rasprodaje imovinu roditelja i najbliže prijatelje da bi dobio dozu. Na čoveka bez dostojanstva, bez obraza i bez slobode ili na Muzilovog – čoveka bez svojstava. Na ološa koji se patološki sveti baš onome koji mu pomaže. Na zemlju koja baca pod noge sopstvenu istoriju. Uporno nam evropski zvaničnici ponavljaju da moramo da prihvatimo pravila koja važe za sve da bismo postali deo EU. Ma, je l’ tako? A da li je još jednoj članici EU brutalno osakaćena zemlja i otcepljeno 15 odsto teritorije koja predstvlja srce njihove duhovne vertikale? Da li je još jedna članica bombardovana i razorena u moderno doba razvoja i sveopšteg civilizacijskog uzleta?Ne! Ta „pravila“ važila su samo za Srbiju. Tada nisu primenjivani – kriterijumi, načela, standardi, poglavlja. Tada smo bili „poseban slučaj“. Vašingtonu i Briselu sad smeta i kada sa Rusima šaljemo odeću, hranu i dušeke nesrećnicima sirijske apokalipse. I u tome vide „neposlušnost“. Ogavno licemerje. Srbija jeste opredeljena ka EU. Srbija se reformiše i razvija po modelu Zapada. Srbija bi po svemu volela da se ugleda na bogate i moćne. Ali, ne smemo izdati Rusiju. Pa, šta bude!
Sreda 26.10.2016.18:36
Упркос несумњивим финансијским проблемима и техничким трошковима, руководство ЕУ, оличено пре свега у Европској комисији, наставља са акцентовањем на реализацији пројеката у области течног природног гаса (ТПГ). Одмах после Пољске и Литваније, овој стратегији намерава да се прикључи и Естонија. Циљ је исти – форсирано обезбеђење енергетске безбедности и смањење зависности од Русије. Међутим, конкретан садржај пројекта изазива све више питања, какве то има везе са терминалима у Свиноушћу и Клајпеду. Кључну улогу у изградњи ТПГ-терминала у Талину треба да одиграју Холанђани. Локална компанија Vopak EOS спремна је да издвоји потребна средства за спровођење радова. Политичко покриће даје ЕУ. Изградња естонског терминала већ је укључена у списак Пројеката од општег интереса за ЕУ. Планирани капацитет регасификатора износи 90 хиљада кубних метара гаса на дан. То је ситуација виђена са тачке гледишта ЕУ. Међутим, независни стручњаци и оцене цртају нешто другачију слику, анализирајући развој ситуације око ње последњих година и поготово га упоређујући са пољским и литванским пројектима. И тако, прво што скреће пажњу на себе је то што се естонски ТПГ-терминал, за разлику од пољског и литванског, гради директно у престоници – граду Талину. То би само по себи морало привући пажњу јавности и ревнитеља у локалној средини. Међутим, локални ревнитељи ћуте, очигледно заплашени апсолутно реалном еколошком претњом а никако митолошким „манипулацијама Москве”.
Sreda 26.10.2016.18:37
ЗАШТО ИНВЕСТИТОРИ ОДУСТАЈУ______ Друго, не може се не приметити да су у последње време од реализације естонског пројекта успели да одустану многи инвеститори, међу њима и Финска. Првобитно се претпостављало да ће ТПГ-терминал служити интересима не само Естоније него и суседних држава. Нису случајно већ раније разрађиване паметније опције – па тако и изградње завода за производњу течног природног гаса у Финској (у градићу Инко) или у Естонији – притом не у Талину, него у граду Палдиски. Овај објекат би могао постати регионално складиште гаса из кога би се дистрибуирао системом гасовода Balticconnector. Постојао је и пројекат истовремене изградње регазификационих терминала у Финској и Естонији са прикључењем Balticconnector-у. Међутим, прорачуни рентабилности оба пројекта тада су довели и ЕУ и финске предузимаче у стање депресије. Они су демонстрирали да су пројекти економски несврсисходни, а поред тога потражња за гасом на финском тржишту (на коју је стављан главни акценат) није довољна да надокнади губитке. Такође, пример ТПГ-терминала у Клајпеду, као и раније оптерећеног свега трећином капацитета, указивао је на песимистичко расположење. Као резултат свега, у јесен 2015. године финска компанија Gasum је званично изашла из пројекта. Одмах потом, сличан корак предузео је и естонски енергетски концерн Alexela – који је такође планирао учешће у пројекту.
Sreda 26.10.2016.18:37
Скептицизам представника финског и естонског бизниса нашао је карактеристично схватање код њихових литванских суседа. Саветник министра енергетике Литваније Мантас Дубаускас отворено је изјавио да, „уколико Естонија изгради регасификациони терминал нивоа Клајпедског, то ће се у региону појавити вишак ТПГ-капацитета”. Што се тиче саме Естоније, то аргументи у корист изградње ТПГ-терминала као средства смањења зависности од руског гаса уопште не могу издржати никакву критику. Естонија има најминималнији показатељ зависности од увоза енергоресурса у целој ЕУ. Куповина гаса из Русије покрива 10-15 одсто потрошње. Узрок се огледа у томе што Естонија не користи гас у својству извора за добијање електроенергије, дајући предност уљним шкриљцима. Поређења ради, увоз гаса из Русије чини мање од 0,5 милијарди кубних метара гаса годишње, а капацитет горепоменутог ТПГ-завода у Палдиски срачунат је на 2,5 милијарде кубних метара. Међутим, још карактеристичнији су прорачуни цене течног гаса за становништво Естоније у оном случају да терминал буде изграђен. Као што показује пример Литваније и Пољске, то премашује цену гаса који се доставља из Русије, што приморава власти да примењују неекономске полуге.
Sreda 26.10.2016.18:38
ИРАНСКИ ГАС НЕЋЕ ЗАМЕНИТИ РУСКИ ______ У Литванији су кренули раније опробаним путем – директивом натерати потрошаче да плаћају скупљи ТПГ-гас који се увози из Норвешке у складу са петогодишњим уговором са норвешком компанијом Statoil. Цена тог гаса премашује цену руског гаса из гасовода чак и ако не рачунамо те попусте које Газпром даје својим литванским партнерима. Услед тога је влада Литваније донела одлуку да су национална предузећа обавезна да у свој баланс куповине гаса укључе најмање четвртину капацитета који долазе из ТПГ-терминала. И то још није најгора варијанта. Тако је компанија Vilniaus из Виљнуса одговорна за грејање, принуђена да купи 65 одсто потребног јој гаса преко ТПГ-терминала у Клајпеду. Проблем високе цене природног гаса много суптилније покушавају да реше у Пољској. Локална компанија Пољска нафтна и гасна индустрија, одговорна за снабдевање земље гасом, већ је унела предог влади за такозвану „социјализацију” дела трошкова за одржавање гасне луке у Свињоусту. Препоручује се да се указани трошкови директно урачунају у цену за гас потрошачима како би се на одговарајући начин рефинансирали трошкови ТПГ-терминала. „Са једне стране, ми очекујемо да ће дејствовати тржишни принципи; са друге стране, губици које нико не жели да преузме на себе оптеретиће компанију Пољска нафтна и гасна индустрија. У нормалном систему тако не сме да се ради”, уверава заменик Министарства трезора Пољске Здислав Гавлик. Међутим, прилично тешко је закључити шта заправо подразумева под „нормалним системом” господин заменик министра. Као што видимо – гас, истовремено и јефтинији и да није руски.
Sreda 26.10.2016.18:38
Међутим, то је засад у области маштања. Према признању европског комесара за енергетику Мигела Ариаса Кањете, који је за Европску комисију припремио специјални извештај о гасној проблематици, природни гас и даље остаје најважнија компонента енергетске безбедности Европске уније. Притом, „значајну количину гаса ЕУ купује у трећим земљама“, наводи његове речи британски The Financial Times. Није тајна да у многим земљама Централне и Југоисточне Европе, па тако и у Србији, такође постоје присталице „избацивања” Русије са европског енергетског тржишта уз помоћ ТПГ-достава. Да ли су они спремни да у том случају плаћају и повећање националних такси за гас? И да ли они воде рачуна о упозорењима које је обелодано шпански часопис Publico.es? Европски комесар Кањете је Шпанац. А у тој земљи постоји сопствена мрежа ТПГ-терминала, који се свакако не користе у пуном обиму. Али то све не пружа наду Мадриду да рачуна на успех у антируској гасној партији, чак и уколико узмемо у обзир (тако активно разматрано у данашњој Европи) питање доласка на континент иранског гаса (иако сами Иранци пред себе не постављају задатак избацивања Русије). Ево шта с тим у вези пише шпански лист: „Укључивање Ирана у трговину енергентима дотаћи ће се светског тржишта нафте, али не и гаса. Али чак и у таквој ситуацији Москва је одлучила да промени политику: она тражи нове пројекте за извоз свог гаса, а такође и технологије за истраживање нових налазишта”.

Komentari na ovom sajtu su odgovornost autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Vesti online.

Svi komentari prolaze moderaciju pre nego što će biti objavljeni na sajtu Vesti online.

Redakcija Vesti online zadržava pravo da komentar ne objavi ili objavi i naknadno izbriše, bez obaveze pojašnjenja autoru komentara za razloge neobjavljivanja ili brisanja.

Komentari koji sadrže govor mržnje ili nasilje, pretnje ili vulgarnosti, koji podstiču diskriminaciju na bilo kojoj osnovi i izražavaju netrpeljivost, koji ne odgovaraju temi vesti na koju se komentariše, neće biti objavljeni.

(Komentar mogu da ostave samo prethodno registrovani korisnici Vesti online)*

VAŠ KOMENTAR (max. 1000 karaktera)