Gasprom sam pokreće Severni tok 2, partneri odustali
Ruska gasna kompanija Gasprom je najavila da će sopstvenim sredstvima izgraditi novi gasovod od Rusije do Nemačke, u vrednosti od 11 milijardi dolara, nakon što je, pod pritiskom Poljske, došlo do raspada mešovitog preduzeća koje je trebalo da radi na izgradnji tog gasovoda, piše Fajnenšel tajms.
Gasprom je saopštio da je konzorcijum koji čine kompanije Anži, OMV, Vinteršel, šel i Uniper, odlučio da povuče svoj zahtev za osnivanjem mešovitog preduzeća u Poljskoj koje bi bilo zaduženo za izgradnju Severnog toka 2.
Nakon toga, kompanija Severni tok 2 AG, u 100-postotnom vlasništvu Gasproma, odlučila je da samostalno realizuje ovaj projekat, piše londonski finansijski dnevnik.
"Svi podnosioci zahteva veruju da je ovaj projekt ključan za evropski energetski sistem i svaki od njih će stoga pojedinačno razmatrati alternativne mogućnosti za učestvovanje u ovom projektu", poručuju iz Gasproma.
Poljska kancelarija za zaštitu konkurencije i potrošača (UOKiK) prošlog meseca nije odobrila osnivanje mešovitog preduzeća koje bi činilo šest kompanija zaduženih za izgradnju i rad gasovoda Severni tok 2.
UOKiK je od gasnih kompanija koje posluju u Poljskoj zatražio da procene uticaj koje bi buduće mešovito preduzeće imalo po lokalno tržište, nakon čega je zaključeno da bi osnivanje tog preduzeća moglo da ugrozi tržišnu konkurenciju, prenosi ruska agencija Tass.
"Gasprom trenutno ima dominantnu poziciju na poljskom tržištu u smislu isporuka gasa, a ovaj dogovor bi mogao dodatno da ojača njegovu tržišnu dominaciju", navodi se u saopštenju poljskog regulatora.
Zahtev za dobijanje zvaničnog odobrenja za osnivanje mešovitog preduzeća dostavljen je poljskom regulatoru u decembru 2015. godine, ali je u februaru ove godine rok za razmatranje zahteva produžen za šest meseci.
Ruski Gasprom je prošle godine potpisao sa evropskim partnerima akcionarski sporazum o zajedničkoj kompaniji za projekat izgradnje gasovoda Severni tok 2.
Gasovod, čiji bi ukupan godišnji kapacitet bio 55 milijardi kubnih metara gasa, udvostručio bi količinu gasa koja bi se iz Rusije direktno isporučivala u Nemačku preko Baltičkog mora, zaobilazeći Ukrajinu kao tradicionalnu tranzitnu rutu.
Zemlje EU su, međutim, podeljene u pogledu tog projekta. Baltičke i istočnoevropske države, uključujuci Poljsku, protive se izgradnji tog gasovoda, dok ga Nemačka, koja žarko želi da obezbedi snabdevanje jeftinim gasom, podržava.
