SAD radikalnim potezom hoće da sruše "Severni tok 2"
SAD prete da će uvesti sankcije za firme koje rade na izgradnji gasovoda "Severni tok 2".
Nemci pokušavaju da utiču na Vašington, ali...
Kako navodi nemački list "Handelsblat", Berlin je duboko zabrinut zbog činjenice da Bela kuća preti da će postaviti ozbiljne prepreke za projekat vitalne energije. Nemačke vlasti navodno pokušavaju da utiču na Vašington kako bi zaustavile njegovo uplitanje u evropsku energetsku politiku.
U vreme kada su radovi u punom toku, na meti američke administracije su dve evropske kompanije. Sa blokadom mogu da se suoče švajcarska grupacija "Allseas" i italijanski "Saipem". Prema ranije postignutom dogovoru, "Allseas" će uraditi oko 90 odsto gasovoda, dok je "Saipem" već završio svoj deo posla.
"Severni tok 2" je projekat ruskog energetskog giganta Gasproma. Ova kompanija je u partnerstvu sa nemačkim naftnim i gasnim kompanijama "Vintershall" i "Uniper", francuskom multinacionalnom "Engie", britansko-holandskom energetskom korporacijom "Roial Dutch Shell" i austrijskom energetskom kompanijom OMV.
Trampova administracija je u više navrata izrazila svoje neslaganje sa projektom gasovoda "Severni tok 2", obećavši da će nametnuti sekundarne kazne evropskim kompanijama koje rade sa ruskim energetskim gigantom. Američki ambasador u Nemačkoj Ričard Grenel u ponedeljak je rekao da su firme koje rade na tom projektu "uvek u opasnosti, jer su sankcije uvek moguće".
Vašington tvrdi da gasovod, koji je predviđen da teče od Rusije do Nemačke pod Baltičkim morem, a projektuje se da udvostruči postojeći kapacitet gasovoda od 55 milijardi kubnih metara godišnje, podriva evropsku energetsku bezbednost.
Radovi gotovi do kraja 2019.
Kako je ranije projektovano, "Severni tok 2" će obezbediti tranzit za čak 70 odsto prodaje ruskog gasa EU.
Manji članovi bloka uporno su se protivili projektu, koji je od presudne važnosti za Nemačku i druge zemlje EU. Poljska, Letonija, Litvanija, Rumunija i Mađarska su kritikovale projekat.
Ukrajina, koja je imala koristi od tranzita gasa iz Rusije u Evropu, stoji jako protiv "Severnog toka 2", jer će uspešna realizacija projekta lišiti svoj budžet tranzitnih taksa.
Danska je jedina zemlja koja do sada nije odobrila projekt, pa je moguće da će izgradnja podvodnog gasovoda zaobići teritorijalne vode ove nordijske države.
Izgradnju projekta gasovoda "Severni tok 2" odobrile su Nemačka, Finska i Švedska, a planirano je da radovi budu završeni do kraja 2019.
