Nafta pretnja ekonomiji SAD
Cena barela nafte marke brent prvi put od novembra 2015. dostigla je 50 dolara. Na londonskoj berzi barel brenta košta 50,05 dolara, što je posledica pristiglih informacija o smanjenju rezervi nafte u SAD i prognoza o mogućem deficitu tog energenta ovog leta. Pri tom, predviđena julska cena američke nafte VTI je 49,84 dolara za barel. Komercijalne rezerve nafte SAD, isključujući strateške, umanjile su se za 0,8 odsto i iznose 537,1 milion barela.
Cenu nafte podigla je i informacija investicione banke Goldman Saks da se već ovog maja pojavio deficit nafte na tržištu. Analitičari te banke ukazuju da je u drugom kvartalu ove godine deficit nafte proistekao od prekida snabdevanja iz nekoliko zemalja. Oni su izračunali da deficit na tržištu iznosi 71.000 barela na dan, ali da će u poslednjem kvartalu dostići 417.000 barela dnevno.
Analitičar "Forbsa" Bred Makmilan smatra da je cena nafte glavna opasnost po američku ekonomiju. On smatra da će balans ponude i potražnje za crnim zlatom uskoro da se vrati na normalan nivo, a cena da se kreće u rasponu od 40 do 60 dolara.
- Međutim, postoji niz činilaca zbog kojih sve može da pođe u neželjenom pravcu. Naftno tržište SAD i još nekoliko velikih zemalja možda se i ne prilagode povećanoj tražnji. To može da se dogodi ako se zemlje OPEK i Rusija dogovore o visini proizvodnje ili ako se produkcija nafte u SAD smanji brže nego što se očekuje - kaže Makmilan.
Prema njegovim rečima, svetska proizvodnja nafte nadmašuje potražnju tek za procenat do dva. Ako tražnja nastavi da raste, a naftne zemlje odluče da smanje proizvodnju tj višak će da iščezne.
- U tom slučaju SAD će se lišiti svih povoljnih uslova za rast sopstvene ekonomije što je sada obezbeđeno jeftinom naftom - zaključuje Makmilan.
Rublja skače
Rast cena nafte odrazio se na rusku rublju koja tri dana zaredom raste u odnosu na dolar i evro. Međutim ruska vlada rešena je da nađe nove izvore rasta ekonomije. Osnovan je strateški tim koji čine ministar za ekonomski razvoj Aleksej Uljukajev i Aleksej Kudrin, bivši ministar finansija i oponent politike Vladimira Putina. Oni su predložili plan po kom bi 2020. trebalo da se ostvari rast od četiri odsto, koji ne bi bio zasnovan na ceni nafte.
