Izvršitelji plene sve pred sobom
Izvršitelji u Srbiji, koji građanima zbog neplaćenih dugova već duže vreme blokiraju plate i penzije, od 1. oktobra "svoje šape" mogu da stave i na štedne i ostale račune dužnika u bankama.
Ovo im do sada u otadžbini nije bilo omogućeno, jer nijedna banka nije smela da oda podatak o računima svojih klijenata. Zakonom o platnim uslugama, koji je stupio na snagu, predviđeno je postojanje jedinstvenog registra računa fizičkih i pravnih lica.
Zahvaljujući ovakvoj bazi, više od 200 izvršitelja u Srbiji lakše će naplaćivati dugovanja građana za komunalije jer će od centralne banke dobijati podatke o svim računima građana u bankama u Srbiji. Dobijene informacije koristiće kod naplate dugovanja za struju, vodu, telefon, grejanje, kablovsku televiziju, ali i u slučaju dugovanja po osnovu alimentacije i zaostalih zarada...
Lični stečaj
Formiranje jedinstvenog registra računa građana u perspektivi ima još jedan značaj - Srbija se, sporazumom sa MMF, obavezala da će uvesti lični stečaj građana, za šta je neophodno postojanje upravo ovakve zbirne evidencije. Sudeći prema akcionom planu koji je država usvojila za rešavanje problematičnih kredita, instituciju ličnog stečaja trebalo bi da dobijemo do kraja iduće godine.
Izvršitelji će sada moći od NBS da pismenim dopisom traže podatke o brojevima deviznih ili dinarskih tekućih i štednih računa. Ukoliko dužnik ima otvorene račune u bankama, izvršitelj će doneti zaključak o prinudnoj naplati i poslati ga banci. Banka će potom morati da blokira određen novac i da ga prenese na račun izvršitelja ili poverioca. Nakon izmirenja glavnog duga, kamate i troškova postupka, izvršitelj će moći da naplati i svoju nagradu.
Pročitajte još:
* Velika novina: Banke će naplaćivati i štednju?
* "Pajtić mi je omiljeni opozicionar"
Čak i ako je štedni račun oročen, novac će biti skinut s računa u momentu isteka oročenja. Podaci o vlasniku računa neće biti javno objavljeni i biće dostupni nadležnim sudovima, MUP-u, Poreskoj upravi, izvršiteljima i organu nadležnom za kontrolu deviznog poslovanja.
Milan Knežević, privrednik u izjavi za "Vesti" kaže da zakon može biti dvosekli mač.
- I do sada su računi pravnih lica bili dostupni nadležnim organima, a što se tiče računa fizičkih lica, oni bi trebalo da ostanu zaštićeni, jer je tako svuda u svetu - objašnjava Knežević.
Kaže da se plaši da će biti zloupotrebe oko ovog zakona, tj. da će nečiji računi procuriti u javnost, mimo zakona. Naš sagovornik osvrnuo se i na socijalnu dimenziju novousvojenog zakona.
Građani bez zaštite
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže za "Vesti" da je ovo udruženje i ranije ukazivalo na činjenicu da izvršitelji imaju prevelika ovlašćenja.
- Građani moraju da budu zaštićeni bar minimalno. Recimo u Srbiji JMBG svima je dostupan, a mi smo tražili da bude dostupan samo MUP-u - kaže Papović.
- Meni lično smeta što vlasti polaze od pretpostavke da građani imaju novac a neće da plate. Nažalost, nije tako. Srbija ima najmizernije plate u Evropi, a nezaposlenost je ogromna. Zar treba iznositi nameštaj iz kuće ljudima koji ne mogu da plate struju, jer su nezaposleni - zaključuje Knežević.
