Srpske njive pune mutirane soje
U Srbiji se stalno ističe da je genetski modifikovana hrana hrana štetna i opasna po ljudsko zdravlje, ali svake godine sve je više njiva koje su zasejane zabranjenim semenom.
Iako po zakonu nadležni moraju da uništavaju te useve u otadžbini to niko ne čini poslednjih pet godina. Naime tačno pre pola decenije u selu Ratkovo u opštini Odžaci javno je uništena površina zasejana GM sojom.
Od tada do danas, iako inspekcija Ministarstva poljoprivrede svake godine otkriva nove površine pod GM sojom, nije bilo konkretnih informacija, podataka ili fotografija uništavanja zasada, niti su objavljena imena proizvođača koji su počinili taj prekršaj i kolike su kazne platili.
- U poslednjih pet godina nisam čuo da su imena tih proizvođača objavljena. Ovako tolerantno ponašanje države prema jednom ozbiljnom problemu može samo da ukazuje da se taj odnos prema GM hrani u Srbiji sve više liberalizuje - kaže agroekonomista prof. dr Miladin Ševarlić.
On u izjavi za "Vesti" objašnjava da bi država morala da poveća kazne, ali i da proizvođačima koji se bave ovom nedozvoljenom rabotom ukine subvencije u trajanju od pet godina.
Stručnjaci u Srbiji navode da se GM soja najviše uzgaja u Mačvi, Banatu i Sremu.
Blage sankcije
Kazne za prekršaje kreću se za poljoprivrednika od 30.000 dinara (250 evra) do 50.000 dinara (416 evra), dok kompanije plaćaju od 500.000 dinara (4166 evra) do tri miliona dinara (25.000 evra). Usevi bi trebalo da budu uništeni tanjiranjem, u prisustvu fitosanitarne inspekcije.
Poljoprivrednici ovu mutiranu biljku koriste najviše za ishranu stoke, jer ona ne može da prođe kontrole u otkupnim centrima. A kako niko ne kontroliše šta životinje jedu, uzgajivači imaju idealnu priliku da sa malo novca fino zarade.
- Ukoliko proizvođač na svom posedu gaji GM soju onda on hrani stoku tom sojom, a mi kad kupujemo svinjetinu ili govedinu ne znamo čime je hranjena - navodi dr Ševralić.
Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede samo je za poslednja dva meseca obavila 1.728 kontrola parcela zasejanih sojom u sremskom, zapadnobačkom, južnobačkom i mačvanskom kraju, a od 48 uzoraka koji su uzeti na njivama, 47 se pokazalo pozitivno na GM!
Uvoz sa Zapada
Genetski modifikovano seme poreklom je sa stranih područja, najčešće zapadnih zemalja i nije legalno ušlo u Srbiju. Početne količine ne moraju da budu velike, jer je za hektar zemlje potrebno svega stotinak kilograma. Tada na četvrtini hektara umnože seme za sledeću setvu. Tako se GM soja, kroz godine reprodukuje i uvećava.
