Arapi i Turci odrešili kesu
Mada gradonačelnik Novog Pazara dr Meho Mahmutović stalno ističe da ovaj grad ima prijatelje i pobratime na sve strane sveta i da se od njih očekuje znatna pomoć, tek nedavno prestonica Sandžaka počela je da oseća blagodeti brojnih prijateljstava u Turskoj, arapskom svetu i širom Evrope.
Kada su donacije i strana ulaganja u pitanju, prošla godina bila je za Novi Pazar rekordna, ova je počela odlično, a naredne bi trebalo da budu još mnogo bolje. Računica govori da su u grad na Raški i Jošanici Ujedinjeni Arapski Emirati do sada uložili sedam miliona evra, Vlada Luksemburga 4,5 miliona evra, Turska razvojna agencija TIKA 2,5 miliona, Vlada Kuvajta milion evra....
- Sredstvima Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, u okviru našeg Zdravstvenog centra gradimo supermoderni dijagnostički centar, a u prigradskom naselju Dojevići modernu školu i vrtić. Investicija je teška sedam miliona evra, sva tri objekta, koja će puno značiti našim građanima, biće završena do kraja godine - kaže Mahmutović i podseća da Novopazarci nikada neće zaboraviti pomoć od 4,5 miliona evra koju su, za rešavanje vodosnabdevanja, dobili od Vlade Luksemburga.
- Tri decenije mnoga novopazarska naselja bila su žedna, sugrađani na višim kotama leti su mesecima bili bez kapi vode, morali smo da ih snabdevamo cisternama. Najpre nam je Vlada Kuvajta donacijom od milion evra pomogla da izgradimo savremenu buster-stanicu, a potom nam je Vlada Luksemburga izgradila novu fabriku vode vrednu 4,5 miliona evra, u narednih nekoliko decenija vode će biti i više nego što je potrebno za 120.000 Novopazaraca - kaže Mahmutović.
Povratak stada
Turska razvojna agencija TIKA izgradila je i opremila Osnovnu školu "Ćamil Sijarić" (1,75 miliona evra), nekoliko seoskih škola (milion evra), kupljeni su razboji i druga oprema za žensku zadrugu Ćilim, finansirana je adaptacija gradske biblioteke "Dositej Obradović"... U pripremi su još dva velika projekta u koje će TIKA, odnosno Turska, uložiti još 5,5 miliona evra. Reč je o rekonstrukciji Ginekološko-akušerskog odeljenja Opšte bolnice (900.000 evra) i izgradnji novog Hirurškog bloka koji će koštati 4,5 miliona evra...
- Mnogo više žitelji ovog dela Srbije očekuju od investicija u poljoprivredu, posebno na obližnjem Pešteru i planini Goliji, gde su uslovi za proizvodnju zdrave hrane skoro idealni. Osim firmi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koje su spremne da za hranu iz netaknute prirode dobro odreše kesu, u Sandžak sigurno dolaze i italijanski gigant u proizvodnji mesa Kremonini i veliki otkupljivač ovčjeg mleka Toskana formađi.
Zaboravljene Banje
Novopazarska i Rajčinovića Banja, udaljene od centra grada kilometar i pet kilometara, sa svojom toplom i lekovitom vodom, koja neiskorišćena otiče u Banjsku i Ljudsku reku, potencijal su koji je puno zainteresovao delegaciju iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Kako su nedavno u Novom Pazaru najavili ambasador UAE u Beogradu Džuma Rašid al Zahri i šef Privredne komore ove zemlje Hamed Muhamed bin Salem, Arapi su spremni da zajedno sa Kremoninijem odmah ulože novac u projekat obnavljanja stočnog fonda na Pešteru koji podrazumeva nabavku i podelu stočarima, pod vrlo povoljnim uslovima (da za nekoliko godina bez kamata vrate u mesu, mleku i sjeničkom siru) oko 10.000 rasnih grla goveda, a potom još više.
Kompanija Toskana formađi spremna je da svakodnevno na Pešteru otkupi po 12,5 tona sirovog ovčjeg mleka i da za litar plati 0,80 evra. Predstavnik ove firme Mario Ruso kaže da je u Italiji velika potražnja za ovčjim mlekom iz ekološki zdravih sredina i da je Toskana formađi spremna da otkupi celokupnu godišnju proizvodnju, čak i ako se višestruko uveća.
Tržište švercera
- Ako se sve ovo ostvari, mi smo na konju, nova grla stoke i siguran otkup rešili bi sve naše nevolje. Stočarstvo na Pešteru ima vekovnu tradiciju, pašnjaci su beskrajni i izvanredni, ali je stoke i čobana malo, ne zato što ljudi neće da se bave stočarstvom već zbog toga što godinama nismo imali kome da prodamo ono što proizvedemo. I siguran otkup vratio bi mnogo mladih ljudi u štale, niklo bi i puno novih farmi, oživela bi cela visoravan. Mi čekamo, svako ko ovamo dolazi da ulaže i radi sa nama dobro je došao - ističe Fehim Kurtović, predsednik Udruženja farmera na Donjem Pešteru i član Upravnog odbora novoosnovane zadruge Pešterska visoravan u Karajukića Bunarima.
- Uprkos svim obećanjima, naša država nije učinila ništa da nam pomogne i poboljša nam položaj. Ucenjuju nas otkupljivači mleka, sir nemamo kome da prodamo, jagnjad dajemo za bagatelu, na našoj muci najviše zarađuju šverceri. Zato nam mladi ljudi beže u gradove ili spas traže u inostranstvu. Ako dođu Arapi, Italijani ili neki drugi jaki i pouzdani partneri koji imaju sigurno tržište, sve će se promeniti nabolje, utrostručićemo stada, a stočarstvo će postati unosan posao - uveren je Ujkan Destanović iz Leskove u opštini Tutin, vlasnik 300 ovaca i 100 rasnih krava.
- Trenutno gajim i muzem 80 krava i godinama se ne usuđujem da povećam farmu, jer ne znam šta ću sa mlekom. Pošto nam otkupljivači rade šta hoće i niko im ništa ne može, radije proizvodim sjenički sir i prodajem ga u Beogradu. Veliki je to napor, moram da budem i proizvođač i trgovac, a ja bih voleo samo da proizvodim, jer to najbolje znam da radim, nadam se da će mi dolaskom Italijana to biti omogućeno - priča Vaso Rakočević, ugledni stočar iz Buđeva na Pešteru.
Čekaju obećanja
Novopazarci i ceo Sandžak mnogo očekuju od Turske, bivši premijer, a sada predsednik Redžep Taip Erdogan obećao je pre tri godine, prilikom posete ovom kraju, velika ulaganja u auto-put preko Peštera, magistralne puteve, industrijsku zonu u Leskovi kod Tutina i poljoprivredu na Pešteru.
Zapušteni aerodrom
Čelnici opština Novi Pazar, Sjenica i Tutin i privrednici ovog kraja traže od Vlade Srbije da pronađe način za aktiviranje vojnog aerodroma Dubinje kod Sjenice koji je neznatno oštećen tokom NATO bombardovanja i godinama u korovu. Zahtev je ministarki Zorani Mihajlović uputio i poslanik iz ovog kraja dr Muamer Bačevac.
- Strancima bi puno značilo da direktno sa Peštera avionom zdravu hranu šalju u svoje zemlje, ulaganje u aerodromsku pistu ne bi bilo veliko, a korist bi bila ogromna - kaže Bačevac.