Esmark ponovo loži Vučićevu vladu
Američka kompanija Esmark tužiće sudu u Pensilvaniji slovačkog biznismena Petra Kamaraša zbog namerne sabotaže privatizacije Železare Smederevo i tražiti odštetu od 100 miliona dolara!
Kamaraš je bio poverenik Esmarka u pregovorima sa srpskom vladom, ali ih je od starta sabotirao koristeći insajderske podatke o planovima kompanije za pokretanje proizvodnje i uticao na tendersku komisiju da odbaci predlog Esmarka.
Pročitajte još:
* Železara istopila lažne nade
* Neće da kupe, već da upravljaju
* Mihajlović: I dalje tražimo partnera za Železaru
* Šta razočarani Esmark kaže o Železari?
Kamaraš je, navodno, već dopremao rudu i druge materijale Železari Smederevo, i to nižeg kvaliteta, ali po naduvanim cenama, te se uplašio da bi realizacijom posla on izgubio te privilegije.
Kompanija iz Pensilvanije je navela da je njihov pregovarač imao ideju da ili on bude na čelu Železare, ako posao uspe, ili da sabotira posao ako uvidi da su njegove pozicije neizvesne. Esmark Evropa navodi se da je "Kamaraš zloupotrebio poverljive informacije i učestvovao u sistematskom varanju kompanije Esmark zarad lične koristi".
U međuvremenu je Vlada Srbije prešla na "plan B" i opet je tu Esmark glavni favorit. Ideja je da profesionalna uprava preuzme vođenje kompanije, ali nije sasvim jasno ko će to platiti, kao i s kakvim pravima bi novi upravnici vodili Železaru, uzevši u obzir da je cela imovina državna, a uprava privatna, kao ni šta bi bilo s radnicima. Ne zna se ni da li bi oni bili plaćeni iz budžeta, po kojem osnovu i koliko, ili će sebi plate isplaćivati iz "dobiti" Železare.
Ako bi Srbija progutala vajkanje Esmarka da ih je sabotirao glavni pregovarač, na stolu bi se mogla naći i opcija ponovnog tendera, ali sve prepreke ostaju, od sporazuma s MMF-om koji ne dopušta državnu pomoć čeličani, kao i sporazuma sa EU koji to takođe isključuje.
Međutim, Agencija za privatizaciju kao da je presudila Esmarku, jer je iz te institucije objavljeno da Esmark nije planirao da uloži "svež" i svoj novac u Železaru, već je čak i sirovine koje bi zatekao u Smederevu tretirao kao svoje ulaganje. Oni dodaju da su "Amerikanci smatrali da bi srpska čeličana trebalo da investira 130 miliona dolara u svoja osnovna sredstva iz sopstvenih izvora".
Nemogući uslovi
U Agenciji su naveli i da bi navodni kredit od 200 miliona dolara za obrtna sredstva bio obezbeđen zalogom nad obrtnim kapitalom i imovinom koju Republika Srbija ostavlja u Železari, bez ikakvih daljih garancija Esmarka. U pitanju je 170 miliona dolara koje bi Srbija dala na početku. To znači da ni ovo nije svež novac koji bi Esmark uneo u Železaru, već te pare obezbeđuju poslovne banke na bazi postojećih obezbeđenja.
