MMF: Oporavak Srbije ove godine
Međunarodni monetarni fond očekuje da privreda Srbije u 2010. zabeleži usporen, ali ujednačen oporavak, ocenjujući da je relativno uspešno prebrodila svetsku finansijsku krizu.
U izveštaju Izvršnog odbora MMF, objavljenom po okončanju konsultacija sa Srbijom, navodi se da će rast u 2010, po svoj prilici, biti umeren (dva odsto), kao odraz sporog oporavka trgovinskih partnera, usporenog smanjenja korporativne zaduženosti, nominalnog zamrzavanja plata i penzija u javnom sektoru i usporenog prilagođavanja tržišta rada.
Deficit tekućih plaćanja će ove godine biti blago povećan, kao odraz pada novčanih doznaka iz inostranstva u odnosu na 2009, prognozirao je MMF, u saopštenju koje je objavio na svom sajtu.
Kad je reč o narednom periodu, izvršni direktori MMF su se složili da politika treba da bude usmerena na održiviji rast, uz odlučno smanjenje spoljne i fiskalne neuravnoteženosti. Oni su pozdravili usredsređivanje srpskih vlasti na jačanje strukturalne i fiskalne politike sa ciljem povećanja produktivnosti, izvoza i štednje.
Direktori su takođe dali podršku ambicioznoj strategiji baziranoj na štednji čiji je cilj smanjenje visokog strukturalnog fiskalnog deficita, uglavnom putem ograničavanja rasta plata i panzija u javnom sektoru, uz istovremeno povećanje investiranja u javni sektor kako bi se rešio problem već dugotrajnih infrastrukturnih uskih grla.
|
Globalna ekonomska i finansijska kriza se brzo prenela u Srbiju. Pomanjkanje spoljnih finansija dovelo je do oštrog pada investicija, za čim je usledio znatan pad potrošnje. Fiskalni deficit je naglo povećan, kao odraz rastućih socijalnih izdvajanja i pomanjkanja poreskog prihoda. Vlasti Srbije su na to ekonomsko slabljenje odgovorile sveobuhvatnim paketom mera radi zaštite makroekonomske i finansijske stabilnosti, podsetio je MMFu izveštaju. |
Oni su, međutim, naglasili da su potrebni još odlučniji koraci koji bi zamenili ova zamrzavanja plata i panzija, kao i druge ad hok fiskalne mere.
Predstavnici MMF-a su stoga pozdravili dogovoreni vladin paket reformi penzionog sistema i nadaju se njegovom brzom usvajanju u parlamentu. Srpske vlasti bi takođe trebalo da ubrzaju dodatne reforme potrošnje u oblastima obrazovanja, zdravstva i administraciji, ukazano je u izveštaju.
Odbor direktora MMF smatra da kredibilitet strategije srpske vlade o fiskalnom prilagođavanju zavisi od brzog i odlučnog sprovođenja tih reformi. Uspeh fiskalne konsolidacije će takođe zavisiti od poboljšanja u poreskoj administraciji.
Odbor MMF je istakao značaj održanja fiskalne discipline, naročito u svetlu pritisaka za nove izdatke. Stoga je pozdravljen vladin plan da donese zakon o fiskalnoj odgovornosti, koji bi uključio ciljeve koji se tiču plata i penzija u javnom sektoru u periodu 2010-12. Pojedini direktori MMF smatraju da vlasti Srbije treba da budu spremne na preduzimanje dodatnih fiskalnih mera ili drugih mogućih akcija.
|
Direktori su naglasili da je neophodan dalji progres u sprovođenju strukturalnih reformi kako bi se povećao potencijal rasta srpske ekonomije i promovisao sektor proizvoda koji poseduju trgovinski potencijal. Potrebno je, takođe, da vlasti Srbije nastave sa reformom javnih preduzeća i privatizacijom jer to dozvoljavaju tržišni uslovi, ističe se u saopštenju. |
Izvršni direktori MMF su dali podršku mudrom vladinom vođenju monetarne politike, što se odrazilo u nastavljanju otklanjanja inflacije. Oni su se složili da bi dalje labavljenje trebalo sprovoditi oprezno, s obzirom na još uvek povećane inflatorne izglede.
Direktori MMF su takođe dali podršku vladinim planovima za sniženje zahteva za nivo rezervi, kao i planove za suzbijanje visoke evroizacije, što bi trebalo da poveća efikasnost monetarne politike.
Negativan uticaj globalne krize na srpski bankarski sistem je suzbijen, ukazali su direktori, ali su upozorili da su i dalje prisutni izazovi, vezani za nadgledanje tog sektora.
Izvršni odbor MMF je ocenio da je privreda Srbije beležila brz rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) tokom petogodišnjeg perioda do početka globalne ekonomske krize, zahvaljujući jakoj domaćoj tražnji i ekspanziji stranih kredita.
Ta ekonomska ekspanzija je, međutim, bila vezana za one sektore koji nisu otvoreni za međunarodnu konkurenciju i koji su okrenuti domaćoj potrošnji.
Dalji impuls rastu domaće tražnje pružila je sve izraženija prociklična fiskalna politika, dok su strukturalne reforme sprovođene usporeno, navedeno je u izvestaju. Kao rezultat, povećani su rizici po spoljnu stabilnost, što je rezultiralo visokim spoljnim deficitom, rastućom spoljnom zaduženošću privatnog sektora, visokom evroizacijom i slabom izvoznom konkurentnošću.
