MMF ucenjuje i Atinu i Brisel
U Briselu su u nedelju uveče ponovo bez rezultata prekinuti pregovori grčke delegacije sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske unije (EU). Razgovori će biti obnovljeni u četvrtak na skupu ministara finansija evro-zone.
Ukoliko Grčka ne postigne sporazum o sadržaju reformi sa poveriocima, oni joj neće odblokirati 7,2 milijarde evra iz prošlogodišnjeg paketa kreditne pomoći, pa Atina neće moći do kraja juna da vrati 1,2 milijarde duga MMF-u.
Grčki predlog o programu reformi je i dalje "nekompletan", ocenjeno je u Briselu. Međutim, šef grčke pregovaračke grupe, zamenik premijera Janis Dragasakis, izjavio je po završetku sastanka da su oni na pregovarački sto stavili predloge koji ispunjavaju sve što su poverioci MMF i EU zahtevali.
Cipras
"Naša želja da postignemo sporazum ne treba da bude shvaćena kao izraz naše slabosti. Ovde nije reč o ideologiji već o demokratiji. Nemamo pravo da sahranimo demokratiju u zemlji u kojoj je nastala", izjavio je juče premijer Aleksis Cipras.
Po Dragasakisu, delegacija MMF-a insistirala je da se uštede izvuku isključivo iz dodatnog smanjivanja penzija i drastičnog povećanja PDV-a.
Od vlade u Atini se tražilo bezuslovno ukidanje njenog socijalnog programa, ali su premijer Cipras i ministar finansija Varufakis uzvratili da su spremni na teške ustupke, ali da nema povratka na "porobljavanje".
MMF je međunarodna institucija stvorena posle Drugog svetskog rata s ciljem da se održi monetarna stabilnost i pomogne zemljama koje zapadnu u teškoće. U praksi ona je postala instrument krupnog kapitala koji čine velike korporacije i bankarski centri. Sprovodeći tzv. mere štednje i štiteći najbogatije od plaćanja poreza, kao što je to bio slučaj u Grčkoj, MMF osiromašuje stanovništvo u zemljama u kojima interveniše. Zbog pada kupovne moći dolazi do deflacije - pada potrošnje i pada cena. Kada sve pojeftini, MMF naređuje privatizaciju državnih preduzeća i poseda koje onda krupni kapital kupuje po bagatelnim cenama.
Navodno, MMF je krajem prošle nedelje blokirao sporazum na koji su pristali i kancelarka Merkel i predsednik EK Junker. Taj sporazum je podrazumevao da se odustane od smanjenja penzija, a da zauzvrat Grčka istu sumu uštedi u domenu odbrane i naoružanja.
Jasni su motivi MMF-a kome ne ide u prilog oporavak grčke privrede kako bi ta zemlja dugove otplaćivala od ekonomskog rasta. Fondu je interes održavanje stanja dužničkog ropstva kada je jedna država potpuno zavisna i vraća dugove isključivo od novih kredita sa novim kamatama.
Pročitaje još:
* Cipras: Uradili smo šta smo mogli, sad je Evropa na potezu!
