Ex-jugoslovenske zemlje u blatu finansijskog bankorta
Zemlje bivše Jugoslavije "tonu u blato" finansijskog bankrota, piše danas splitska "Slobodna Dalmacija", navodeći da je spoljna zaduženost Hrvatske, Slovenije, Srbije i Bosne i Hercegovine premašila 112 milijardi evra, dok je Jugoslavija uoči raspada stranim poveriocioma dugovala višestuko manje - 22 milijarde dolara.
Rekorderka je Hrvatska, sa 44 milijarde evra spoljnog zaduženja.
"Slobodna Dalmacija" navodi i jednu bitnu razliku između zaduženja nekadašnje države i njenih naslednica: jugoslovenski inostrani dug bio je potpuno državni, dok u dugovima njenih naslednica, uz državu, učestvuju i svi ostali sektori.
Tako u 44 milijarde evra hrvatskog inostranog duga na državu otpadaju svega 5,2 milijarde, ili oko 12 odsto zaduženja, dok gotovo polovinu čini dug preduzeća, nebankarskih finansijskih institucija i malih privrednika, a oko 23 odsto duga napravile su banke.
Slovenci su krajem prošle godine nakupili 39 milijardi evra inostranog zaduženja, a njihovi ekonomisti ukazuju da je udeo države u tom dugu bio 34 odsto, ili 13,3 milijarde evra.
Slovenački ekonomski stručnjaci upozoravaju da se državni dug prema inostranstvu udvostručio i da bi, nastavi li tako da raste, Sloveniji za tri godine mogao zapretiti grčki sindrom.
Prema mišljenju Zrinke Živković-Matijević, direktorke Direkcije za ekonomska istraživanja "Rajfajzen konsaltinga", problem bivših država Jugoslavije je rast koji se temelji na domaćoj potrošnji, što u nedostatku sopstvene konkurentne proizvodnje, rezultira porastom uvoza i deficita platnog bilansa, koji se finansira novim zaduživanjem.
"Za svaku je ekonomiju pogubno kanalisanje uzetih zajmova u tekuću potrošnju da bi se finansirao rast i razvoj. Mnogo veći problem od visine spoljnog duga je usmerenost sredstava u javnu i ličnu, neproizvodnu potrošnju, umesto u investicionu, koja bi omogućila stvaranje nove dodate vrednosti i održiv rast i razvoj", ocenila je Živković-Matijević za "Slobodnu Dalmaciju".
