Brisel nam seče ruski gasovod?
Evropska unija sve jače steže ekonomske sankcije protiv Rusije, udarajući pre svega na oligarhe bliske Kremlju, ali i krupne infrastrukturne poslove Rusije unutar EU. Kako su "Vesti" već pisale, jedna od žrtava takvog ekonomskog rata mogla bi biti i Srbija, koja je deo projekta Južni tok, gasovoda koji bi iz Rusije dnom Crnog mora, preko Bugarske i Srbije, trebalo da zadovolji 15 odsto energetskih potreba EU.
Na martovskom samitu EU doneta je strateška odluka. Evropa više ne sme da zavisi od ruskog gasa. Ta ideja nije lako, ni brzo ostvariva, ali je moguća iako je ruska strana smatra "bajkom".
Briselska odluka ima tri tačke. Prva je da se EU osloni više na obnovljive izvore energije, druga da se dobavljanje energenata učini raznovrsnijim i treća da se smanji uvoz iz Rusije.
Sankcije i GaspromuEvropski savet je prošlog meseca upozorio Rusiju da joj slede sveobuhvatne ekonomske sankcije ako ne preduzme korake ka deeskalaciji ukrajinske krize. Te sankcije bi lako mogle da obuhvate i Gasprom, što bi indirektno ugrozilo i izgradnju Južnog toka. U Briselu se nezvanično može čuti da će sledećih nekoliko dana biti od ključne važnosti za te odnose, a najviše zavisi od toga da li će Rusija, nakon pripajanja Krima, pokušati da anektira i region Donjecka, koji je proglasio nezavisnost od Ukrajine. |
Rešenje za drugu tačku je da se na obalama Mediterana i Atlantika sagrade veliki terminali za tečni naftni gas koji bi se dopremao iz Alžira, Katara, Izraela, ali i iz SAD. Za to će trebati vremena, ali je reč o projektima koji su daleko jeftiniji od gradnje hiljada kilometara gasovoda i gasnih centrala.
Da stvar bude još gora, šef uprave italijanskog giganta ENI, koji u Južnom toku učestvuje sa 20 odsto akcija, kaže da je budućnost gasovoda "maglovita".
- Ukrajinska kriza može da ugrozi kompleksan proces dodeljivanja dozvola za gradnju gasovoda čiji je cilj upravo zaobilaženje Ukrajine. Dovedeno je u pitanje da li će zemlje učesnice projekta dobiti neophodne saglasnosti iz Brisela - rekao je Paolo Scakorni, šef ENI.
Posle informacije u britanskom "Telegrafu" da je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo u Sofiji poručio bugarskoj vladi da "pazi šta radi i da EU zna da u bugarskoj vladi ima ruskih agenata", oglasio se i mandatar srpske vlade Aleksandar Vučić koji je jasno naglasio da je Južni tok u srpskom interesu koji će naša zemlja u sklopu svojih mogućnosti štititi.
- Južni tok je važan ne samo sa Rusiju već i za Evropu i nadam se da će prevladati razum i da će svi razumeti da moraju da sarađuju i da treba da se "spuste strasti i tenzije" - rekao je Vučić.
Gasovod Južni tok sada se gradi u Rusiji, Bugarskoj i Srbiji, a njegov glavni deo trebalo bi da prolazi i kroz Mađarsku, Sloveniju i Italiju. Podsetimo, da bi dobila trasu gasovoda Južni tok, Srbija je morala ruskom Gaspromu da proda NIS, deo skladišta u Banatskom Dvoru i naftne izvore u Vojvodini.
EU traži nove dobavljačeEvropska unija ne razmatra zaustavljanje Južnog toka, ali izgradnja ovog gasovoda nije prioritet, rečeno je u Evropskoj komisiji u Briselu. |
