''Ne može i veća plata i manji rizik od otkaza''
Ekonomista Milojko Arsić izjavio je danas da je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru dobra kao privremena mera, ali da to rešenje nije dugoročno održivo jer je neophodno utvrditi stvarni višak zaposlenih kako bi otkaze dobili oni za čijim radom ne postoji potreba.
"Zabrana zapošljavanja je jedan od načina da se smanji broj zaposlenih u javnom sektoru na osnovu prirodnog odliva u penziju, pošto verovatno dva do tri odsto od ukupnog broja zaposlenih godišnje ide u penziju, ali nije dugoročno održivo jer u penziju idu i oni čiji je rad potreban", rekao je Arsić.
Naveo je primer penzionisanja profesora matematike u školi ili lekara anesteziologa u bolnici, čiji posao neko mora da radi i kada oni odu u penziju. Na pitanje da li su zaposleni u javnoj upravi i celom javnom sektoru privilegovani u poređenju sa zaposlenima kod privatnika i da li svi jednako podnose teret krize, Arsić je odgovorio da je opšte pravilo da zaposleni u javnom sektoru dobijaju manje otkaza ali i manje plate.
"Jedno od ta dva mora da se otkloni. Ne može i veće plate i manji rizik. U svetu je uobičajeno da su plate manje u javnom sektoru", rekao je Arsić.
Arsić je podsetio da se u Srbiji u javnom sektoru često zapošljava na osnovu negativne selekcije i veza - zavičajnih, partijskih, rođačkih i prijateljskih.
"Imamo vrlo nizak nivo usloga u javnoj administraciji i to je veliki problem", rekao je Arsić.
Arsić je naveo da je u gradskim i opštinskim administracijama višak oko 7.000 zaposlenih.
"U republičkoj administraciji, kada se Srbija poredi sa zemljama slične veličine, nema značajnog viška zaposlenih, najviše 2.000 do 3.000. U republičkoj administraciji je loš kvalitet rada osnovni problem, počev od toga da se ne usvajaju dobri zakoni, sporo rade, pravosuđe je krajnje neefikasno, a na uknjiženje nepokretnosti se
čeka godinama", rekao je Arsić.
Dodao je da bi plate zaposlenih u agencijama trebalo uvesti u jedinstven sistem državne uprave i utvrditi koje je agencije moguće ukinuti.
Planirano je i ograničavanje ukupnog broja privremeno angažovanih radnika na 10 odsto ukupnog broja zaposlenih u organu ili instituciji koja se neposredno ili posredno finansira iz budžeta.
