''Ne može i veća plata i manji rizik od otkaza''
"Zabrana zapošljavanja je jedan od načina da se smanji broj zaposlenih u javnom sektoru na osnovu prirodnog odliva u penziju, pošto verovatno dva do tri odsto od ukupnog broja zaposlenih godišnje ide u penziju, ali nije dugoročno održivo jer u penziju idu i oni čiji je rad potreban", rekao je Arsić.
Naveo je primer penzionisanja profesora matematike u školi ili lekara anesteziologa u bolnici, čiji posao neko mora da radi i kada oni odu u penziju. Na pitanje da li su zaposleni u javnoj upravi i celom javnom sektoru privilegovani u poređenju sa zaposlenima kod privatnika i da li svi jednako podnose teret krize, Arsić je odgovorio da je opšte pravilo da zaposleni u javnom sektoru dobijaju manje otkaza ali i manje plate.
"Jedno od ta dva mora da se otkloni. Ne može i veće plate i manji rizik. U svetu je uobičajeno da su plate manje u javnom sektoru", rekao je Arsić.
Arsić je podsetio da se u Srbiji u javnom sektoru često zapošljava na osnovu negativne selekcije i veza - zavičajnih, partijskih, rođačkih i prijateljskih.
"Imamo vrlo nizak nivo usloga u javnoj administraciji i to je veliki problem", rekao je Arsić.
Arsić je naveo da je u gradskim i opštinskim administracijama višak oko 7.000 zaposlenih.
"U republičkoj administraciji, kada se Srbija poredi sa zemljama slične veličine, nema značajnog viška zaposlenih, najviše 2.000 do 3.000. U republičkoj administraciji je loš kvalitet rada osnovni problem, počev od toga da se ne usvajaju dobri zakoni, sporo rade, pravosuđe je krajnje neefikasno, a na uknjiženje nepokretnosti se
čeka godinama", rekao je Arsić.
Dodao je da bi plate zaposlenih u agencijama trebalo uvesti u jedinstven sistem državne uprave i utvrditi koje je agencije moguće ukinuti.
Planirano je i ograničavanje ukupnog broja privremeno angažovanih radnika na 10 odsto ukupnog broja zaposlenih u organu ili instituciji koja se neposredno ili posredno finansira iz budžeta.