Jedino Srbija prodaje zemlju strancima
Nove članice EU ne daju svoje oranice ni posle mnogo godina od trenutka punopravnog članstva, a mi od poslednje ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Trenutak otkada će stranci, a pod tim se podrazumevaju fizička lica, moći da kupuju zemlju u Srbiji iz dana u dan sve je bliži. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji tako nešto predviđa ratifikovale su praktično sve zemlje članice Evropske unije. To jedino još nije učinila Litvanija, ali to bi moglo da se dogodi već ove godine.
Po slovu Sporazuma nakon četiri godine od trenutka kada ga i poslednja zemlja članica ratifikuje, a to bi moglo da znači već u 2017. godini, mi bismo trebali, kako je izričito navedeno, da dozvolimo strancima, građanima Unije, da pod istim uslovima kao i domaća lica mogu da kupuju zemlju. Naš Zakon o poljoprivrednom zemljištu, u kome sada postoji zabrana za tako nešto, moraće da se izmeni.
Druge zemlje, koje su već u EU dosta dugo, to ni izbliza nisu učinile. Ostavile su sebi dosta duge rokove nevezano za članstvo u Uniji. U slučaju Poljske zabrana prodaje zemlje strancima na snazi je 12 godina od datuma ulaska u EU. Mađarska je ispregovarala sedam plus tri godine. Taj rok Mađarima uskoro ističe, a aktuelna vlada traži od Brisela da rok bude produžen. Nijedna od poslednje primljenih deset članica EU, uključujući i Hrvatsku, tako nešto nije dozvolila dok ne uđe u punopravno članstvo, a pojedine zemlje su zadržale moratorijum na takvu prodaju zemlje i posle toga.
Zašto smo mi, koji još nemamo ni datum za početak pregovora za članstvo u EU, a ne znamo ni kada bismo mogli da postanemo punopravni članovi, u SSP-u ispregovarali rešenje na sopstvenu štetu – pitanje je koje traži odgovore. Jedan od ponuđenih, da smo u vreme pregovora očekivali da postanemo članovi ujedinjene evropske porodice sredinom ove decenije, zvuči krajnje naivno.
Prilikom nedavnog skupa posvećenog problemima agrara i izvozu hrane Božidar Đelić, pregovarač i potpisnik SSP upitao je Vensana Dežera, šefa delegacije Evropske unije u Srbije, da li se može pokrenuti revizija Sporazuma. Dežerov odgovor je bio – morate da pitate Brisel.
Šta, uostalom, Srbija može da uradi da minimizira moguću štetu?
Goran Knežević, ministar poljoprivrede rekao je da je, jedna od zamisli, da se stvarno pita Brisel. Da se od svih 27 članica Unije zatraži da nam omoguće ono što su druge zemlje u pristupanju EU sebi obezbedile – da im stranci za budzašto ne razgrabe neobnovljiv resurs kao što su plodne oranice. Može li se, drugačije rečeno, nekim domaćim propisom dobiti malo na vremenu dok ne ojačamo i cena naših hektara ne budu približno kretanjima u EU.
– Poljoprivredno zemljište je veliki resurs koji ne smemo da rasprodamo, kao što smo rasprodali preduzeća, rekao je ministar.
Jedno od rešenja, kako saznajemo u Ministarstvu poljoprivrede, moglo bi da bude da stranci kao budući vlasnici zemlje budu ograničeni time da samo oni koji imaju prebivalište na teritoriji Srbije mogu da kupuju zemlju. Neko drugo rešenje moglo bi da bude da se strancima ograniči veličina poseda koji mogu da kupe. Takvo rešenje postoji i u drugim zakonodavstvima zemalja članica EU.
Problem sa prodajom zemljišta strancima nije jedini koji je nastao usled loše ispregovaranog SSP-a, već i zbog početka liberalizacije trgovine poljoprivrednim proizvodima od 1. januara 2014. godine. Koliko je poznato, od Evropske komisije još uvek nije zatraženo da nam produži rok za liberalizaciju. Ministar Knežević je ne tako davno izjavio da očekuje da taj rok bude pomeren za nekoliko godina, ali i da će se tek razmatrati spisak proizvoda koji bi mogli da budu obuhvaćeni eventualnim produžetkom roka, odnosno da Ministarstvo poljoprivrede radi potrebne analize.
