Radnici ćute i trpe, nose čak i pelene

U pojedinim bankama u Srbiji poslodavci "nalažu" službenicima da u toalet idu pre posla, a u radno vreme koriste pampers pelene kako ne bi gubili ni trenutka na normalne fiziološke potrebe, tvrdi se na nekim internet forumima. Korišćenje pampersa na poslu "nalažu" i poslodavci megamarketa Lidl u Hrvatskoj, procurilo je iz više izvora.

U Srbiji više od 45 odsto zaposlenih izloženo maltretiranju na poslu

 

Prema tvrdnjama časopisa Štern, koji se poziva na interna dokumenta Lidla, ovaj trgovinski lanac, čije je sedište u Nemačkoj, u matičnoj zemlji i špijunira svoje radnike. Nadzorne kamere snimaju "kada ko ide u WC", "ko je sa kim u mogućoj emotivnoj vezi" i "ko je nesposoban, povučen i naivan". Veliki brat u toj kući snima čak i ko od zaposlenih ima tetovažu.

Na nedavnoj tribini Komisije za pravna pitanja, pravosuđe i zakonodavstvo Opštinskog odbora DS u najvećoj niškoj opštini Medijana stručnjaci su ukazali na to da je još pre više decenija švedski psiholog Hajnc Lajman ovakvu i sličnu šikanu, psihoteror ili zlostavljanje na poslu nazvao mobingom. Od tada do danas, rečeno je, evropske države su zakonski regulisale mobing, a zlostavljače zaposlenih kažnjavale od godinu dana zatvora do 300.000 evra. Srbija je, međutim, još daleko i od definisanja i od sankcionisanja mobinga. Predlog zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, dostavljen Skupštini, čeka na usvajanje od 17. februara prošle godine. Ne postoje ni sveobuhvatna istraživanja o mobingu. Ima samo pretpostavki da je "veoma raširen". I da se "neretko" završava samoubistvima.

Šta je to mobing?!

- Pojedinačna i parcijalna istraživanja pokazuju da je u Srbiji više od 45 odsto

"Normalno" je, recimo, da poslodavac "podvikne"

zaposlenih izloženo maltretiranju na poslu. To je više nego u svim drugim zemljama u tranziciji, gde je šikaniranju izloženo 30 odsto zaposlenih, a daleko više nego u EU, gde to trpi u proseku 15 odsto radnika. Ključni razlog za ovoliku raširenost mobinga u Srbiji je strah od gubitka posla, zbog čega su mnogi "spremni" da ćute i trpe. Po Galupovom istraživanju, naši građani se najviše boje otkaza (60 odsto), daleko više nego bolesti (35 odsto) ili smrti (25 odsto). Osim toga, svaki peti zaposleni u Srbiji i ne zna šta je mobing. Najzad, ovde se zbog kulturno-istorijske tradicije mnoge

manifestacije mobinga smatraju normalnim.

"Normalno" je, recimo, da poslodavac "podvikne" ili da na poslu bude onoga što se u drugim zemljama smatra seksualnim uznemiravanjem - kaže za Danas Goran Dejanović, koordinator Departmana za zaštitu žrtava mobinga UGS Nezavisnost.

Naš sagovornik precizira da žrtve mobinga u Srbiji trpe pretnje otkazima, kao i nezakonita proglašavanja tehnološkim viškom, premeštanja na niža radna mesta ili umanjenja zarada. U državnim institucijama mobing se sprovodi i kroz stranački pritisak, a radnici vide "izlaz" u samoinicijativnom učlanjivanju u političke stranke. Zaposleni u malim radnjama, buticima i prodavnicama, često su prinuđeni na "rad na crno".

Ima i firmi koje kontrolišu radnike video nadzorom, uvidom u računare ili slanjem na poligraf. U posebno specifičnom položaju su žene, od kojih se prilikom zapošljavanja zahteva da ne rađaju u bliskoj budućnosti, a po dobijanju posla da rade duže od propisanog radnog vremena, zbog čega one i kod kuće trpe pritisak. Ipak, najstrašniji je takozvani "prazan sto", odnosno (ne)davanje zaduženja zaposlenima, što se kasnije koristi kao razlog za otkaz ili proglašenje tehnološkim viškom.

- Naš sindikat smatra da je potrebno što pre doneti zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu. Tačno je da predlog tog zakona ne reguliše problem celovito, ali je prvi korak. Predlog zakona, koji je inače radni, nalaže poslodavcu da disciplinski kazni mobere, a ukoliko to ne učini biće novčano kažnjen. Naš sindikat, međutim, insistira na tome da mobing bude sagledan i u krivičnom zakonodavstvu, odnosno definisan kao krivično delo za koje je propisana krivična sankcija, što su neke zemlje u Evropi uradile. Takođe, zalažemo se da mobing bude regulisan i kolektivnim ugovorima - objašnjava Dejanović i dodaje da uprkos tome što ovakvo zlostavljanje u Srbiji još nije regulisano zakonom, niti je krivično delo, ono može biti sudski gonjeno.

Žrtve mobinga mogu se pozvati na odredbe krivičnog zakona, kao i zakona o radu i zabrani diskriminacije. Prema dostupnim podacima, procese zbog mobinga pokrenulo je samo desetak radnika u Srbiji. Presude u svoju korist dobile su dve žrtve mobinga, od kojih je jedna novinarka iz Jagodine.

Irena Milić, neuropsihijatar u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici i član Departmana Nezavisnosti za zaštitu žrtava mobinga, precizira da žrtve ovakvog zlostavljanja uglavnom dobijaju dijagnoze "strah od gubitka posla", "stresogeni uslovi rada" i akutni ili hronični "postraumatski stresni sindrom".

- Ni suicid nije retkost. Ipak, to se najčešće otkriva mnogo kasnije, kada porodica, prijatelji i kolege počnu da govore o grču, napetosti i ličnoj drami kroz koje je samoubica prolazio zbog šikaniranja na poslu. I stručnjaci i država trebalo bi da se zamisle nad ovakvim podatkom i daju odgovor na problem - ocenjuje ona.

U Srbiji, za sada, ne postoje istraživački podaci o samoubistvima među žrtvama mobinga. Brojke iz sveta su, međutim, alarmantne. U Nemačkoj procenjuju da je šikana na poslu uzrok oko hiljadu samoubistava godišnje. U zemljama EU se zbog stresa na radnom mestu godišnje ubije 48.000 ljudi, a čak pola miliona pokuša da to učini. Najgore je u Japanu, gde, prema istraživanjima, čak 30 odsto zaposlenih koji trpe zlostavljanje izvrši samoubistvo.