Kolika je ušteda od manjih nameta?
Ministar finansija i privrede, Mlađan Dinkić, razgovarao je juče u Uniji poslodavaca Srbije sa više od 70 direktora velikih, srednjih i malih preduzeća i sa čelnim ljudima vodećih granskih privrednih udruženja u zemlji.
“U decembru 2011. godine dolazio sam ovde u Uniju poslodavaca Srbije i razgovarao sa privrednicima. Ovim ukidanjem parafiskalnih nameta i promenama Zakona o PDV prihvatili smo većinu vaših predloga za normalizaciju poslovanja i sada ih, kroz promene propisa sprovodimo u delo, s ciljem da poboljšamo privredni ambijent”, rekao je ministar Dinkić.
Uštede
Koliko će značiti ukidanje parafiskalnih nameta za privredu pokazuje sledeća računica stručnih službi Unije poslodavaca Srbije o uštedama koje će ostvariti preduzetnici i mala preduzeća: - Za malo preduzeće ili preduzetnika iz grada u unutrašnjosti (na primer: Leskovac, Kruševac, Kikinda, Sombor, Zaječar i manja mesta) između 22.000 i 30.000 dinara mesečno. - Za malo preduzeće ili preduzetnika iz većih gradova (Niš, Novi Sad) između - Za malo preduzeće ili preduzetnika u Beogradu između 25.000 i 46.000 dinara mesečno zavisno od delatnosti kojom se bavi. |
Dinkić je u uvodu predstavio mere za sanaciju teške situacije u budžetu Republike Srbije i rekordnog budžetskog deficita. Te mere obuhvataju uvođenje reda u javne finansije i njihovo stavljanje pod kontrolu Ministarstva finansija i privrede, uz povećanje više stope PDV na 20 odsto, akciza i poreza na dobit sa dosadašnjih 10 na 12 odsto.
Ministar Dinkić naveo je da za zemlju nema drugog izlaza u ovom trenutku sem kombinacije podizanja ovih poreza i akciza i novog zaduživanja da bi se obezbedila isplata plata i penzija iz Republičkog budžeta.
Ministar je posebnu pažnju posvetio ukidanju 130 različitih nameta, taksi i naknada koje plaćaju preduzetnici i privredna društva raznim lokalnim samoupravama, državnim agencijama i institucijama.
On je rekao da je cilj države da rastereti poslovanje, smanji nepotrebne birokratske procedure i omogući da se firme normalno otvaraju, a da država naplati poreze tek onda kada se razviju i imaju zavidan promet.
ŠTA JE PROMENJENO?
Komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru
- Mala pravna lica i preduzetnici (osim preduzetnika i pravnih lica iz sledećih delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; trgovine naftom i derivatima nafte; trgovine na veliko duvanskim proizvodima; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka) oslobođena su plaćanja komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru.
- Srednja pravna lica (osim navedenih delatnosti) plaćaju firmarinu u godišnjem iznosu od najviše dve prosečne zarade po zaposlenom.
- Velika pravna lica (osim navedenih delatnosti) plaćaju firmarinu u godišnjem iznosu od najviše tri prosečne zarade po zaposlenom.
- Pravna lica iz gorenavedenih delatnosti plaćaju firmarinu u godišnjem iznosu od najviše deset prosečnih zarada po zaposlenom.
Napomena: Pod zaradom, smatra se prosečna zarada u periodu januar-avgust godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje firmarina.
Lokalna komunalna taksa za korišćenje reklamnih panoa, uključujući i isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave (kolovozi, trotoari, zelene površine, bandere i sl.) na godišnjem nivou ne može biti veća od 20% iznosa firmarine utvrđenih za pravna lica i preduzetnike.
Lokalna komunalna taksa za držanje motornih drumskih i priključnih vozila, osim poljoprivrednih vozila i mašina, koja se plaća prilikom registracije vozila, ne može biti veća od 2.000 dinara. Ovaj iznos biće godišnje usklađivan sa godišnjim indeksom potrošačkih cena.
Napomena vezana za lokalne komunalne takse: Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona platila veći iznos lokalne komunalne takse za 2012. godinu od iznosa koji duguju po ovom zakonu zbog ukidanja takse, oslobađanja od taksene obaveze ili smanjenja iznosa takse, imaju pravo da se na njihov zahtev izvrši preknjižavanje više uplaćenog iznosa na iste ili druge obaveze prema jedinici lokalne samouprave po osnovu javnih prihoda.
Opšta stopa PDV-a povećana je sa 18% na 20%
Promet vode za piće, osim flaširane, komunalnih usluga, usluga koje se naplaćuju putem ulaznica za bioskopske i pozorišne predstave, sajmove, cirkuse, zabavne parkove, koncerte (muzičke događaje), izložbe, sportske događaje, muzeje i galerije, botaničke bašte i zoološke vrtove, ako promet ovih usluga nije oslobođen PDV i prvi prenos prava raspolaganja na stambenim objektima, ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata, kao i vlasničkim udelima na tim dobrima više se ne naplaćuje po posebnoj poreskoj stopi od 8%, već po opštoj.
Poreskim dužnikom smatra se primalac dobara i usluga u sledećim slučajevima:
- promet sekundarnih sirovina i usluga neposredno povezanih sa sekundarnim sirovinama, između obveznika PDV-a (listu utvrđuje ministar)
- prometu građevinskih objekata i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata
- prometu u oblasti građevinarstva koji vrši izvođač radova investitoru (uključujući i republičke organe, organe teritorijalne autonomije, organe lokalne samouprave i pravna lica osnovanim u cilju obavljanja poslova državne uprave i lokalne samouprave)
Obveznik PDV-a čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije veći od 50.000.000 RSD može da podnese zahtev nadležnom poreskom organu za odobravanje plaćanja poreske obaveze po naplaćenom potraživanju za izvršeni promet dobara i usluga ukoliko je u prethodnih 12 meseci podnosio poreske prijave za PDV u propisanom roku i ukoliko u prethodnih 12 meseci nisu prestali uslovi za obračunavanje PDV po sistemu naplate, odnosno da obveznik PDV nije prestao da koristi sistem naplate na sopstveni zahtev.
Prag za obavezni ulazak u sistem PDV-a povećan je sa 4.000.000 RSD na 8.000.000 RSD. Takođe, svaki privredni subjekt može se dobrovoljno prijaviti u sistem PDV-a, nezavisno od prometa koji ostvaruje.
Uvedeni su kazneni penali za kašnjenje Poreske uprave prilikom povrata PDV-a u visini zatezne kamate za kašnjenje.
Zakon o fiskalnim kasama
Izmenjena je lista prekršaja za koje se izriče mera zabrane vršenja delatnosti. Ukinuta je privremena zabrana vršenja delatnosti usled neizdavanja fiskalnog računa, koja je zamenjena novčanom kaznom.
Borba protiv sive ekonomije
Izmenama zakona daje se mogućnost da Poreska policija i Poreska uprava kontrolišu neregistrovane privredne subjekte, što je do sada bila nadležnost samo tržišne inspekcije.