Presušuju donacije dijaspore
Priliv deviza u Srbiju drastično je smanjen od početka ove godine. Doznake rasejanja pale su čak za 20 odsto, i to prvi put od izbijanja recesije. Podsetimo, nema precizne procene koliko tačno dijaspora svake godine pošalje novca u Srbiju, ali su procene da je to između tri i po i četiri milijarde evra. Priliv tog novca je sve ove godine bio pouzdan i, iako to niko neće da prizna, svaka vlada je, krojeći budžet, i te kako računala na doznake dijaspore.
- Stao je priliv investicija, nema kredita, a drastično su pale i doznake građana iz inostranstva, to su naše analize nesporno pokazale - kaže ekonomista Stojan Stamenković iz Ekonomskog instituta.
Manjak gastarbajterskih deviza, odliv investicija, manjak kredita, pad industrijske proizvodnje i izvoza - sve ovo je doprinelo da Srbija ekonomski ozbiljno krvari. Dinar se sunovratio i Narodna banka očajničkim merama, poput povećanja referentne kamatne stope i prebacivanja obaveznih rezervi banaka iz deviza u dinare, zasad uspeva da obuzda gubitak vrednosti dinara. Ali, ukoliko se ekonomski zemlja ne stabilizuje hitno, suočeni smo sa sve lošijim vestima.
Kako nema centralizovanog praćenja priliva deviza dijaspore, niko pouzdano ne može da zna ni zašto one presušuju. Po izbijanju krize 2008. su se svi prepali da bi ekonomski posrnula Evropa i SAD, odnosno naši ljudi tamo, mogli da smanje pomoć rođacima u Srbiji, ali se to nije dogodilo. Naprotiv, u prve dve godine je priliv povećan kao izraz solidarnosti. Sada, međutim, slabost počinje da se javlja.
- Potrošeno je milijardu i po deviznih rezervi samo u prvoj polovini godine, a još toliko će verovatno biti potrošeno do kraja 2012. Tome treba dodati i 2,5 milijardi iz 2010. i jasno je da Srbija ovo neće moći još dugo da izdrži. Od 10 milijardi evra deviznih rezervi, pet do šest je zapravo novac obavezne rezerve banaka, a ne državni novac - upozorava ekonomista Milan Kovačević.
Da stvar bude gora, ove godine na naplatu dolazi milijardu evra ranije uzetih zajmova, a čak milijardu i po moraćemo da vratimo dogodine. Kako i odakle, sam bog zna.
Koliko su srpski političari nedorasli situaciji u javnim finansijama svedoči i to što bezmalo dva meseca nisu u stanju da formiraju vladu. To, prema proceni ekonomista, zemlju dnevno košta blizu 50 miliona dolara!
I rasejanje pod pritiskom recesije
- Doznake dijaspore čine približno 10 odsto bruto društvenog proizvoda Srbije. Mi smo ranije viđali manje padove, ali je to sad dostiglo 20 odsto. Procenjuje se da su tri razloga za to. Prvo, verovatno je u zemlju ušlo više deviza nego što se razmenilo u bankama i menjačnicama jer su ljudi u strahu od nestabilnog kursa, pa novac drže u slamarici. Drugo, i naši u dijaspori su pod pritiskom recesije. Ljudi gube posao, smanjuju im se plate i logično je da teže odvajaju za rođake u otadžbini - kaže za "Vesti" Milojko Arsić, član Saveta NBS-a.
Kao treći razlog on iznosi promenu strukture dijaspore.
- Danas su cele porodice u inostranstvu. Nekada je to bio jedan član, najčešće muškarac. Takav trend je u nestajanju, čitave porodice su se iselile, pa tako i nemaju kome da šalju novac u Srbiju - kaže Arsić.
