Miškoviću i Srbija poreski raj

Ishod priče o porezu koji bi kompanija Miroslava Miškovića trebalo da plati biće poznat do kraja godine. Sada je sasvim izvesno da to neće biti 93 miliona evra, odnosno deset odsto od 930 miliona evra za koliko je Mišković trgovački lanac Maksi prodao belgijskom Delezu.

Prvo je pitanje da li Mišković plaća prenos apsolutnih prava, ili porez na kapitalnu dobit. Drugo je gde je, odnosno ko izveo prodaju. Naime, prvobitno je bilo reči o oslobađanju od poreza u Srbiji jer je vlasnik Maksija bila Delta, a vlasnik Delte opet Hemslejd s Kipra.

Kako Srbija s Kiprom ima sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, nije bilo moguće da Miškovićeva kiparska firma proda Maksi, a Srbija ubere porez.

Onda je objavljeno da je Mišković specijalno za ovu transakciju u Beogradu registrovao firmu Delta kapital koja je opet u vlasništvu firme Astatine holdings limitid iz Limasola na Kipru.

U izvodu Privrednog registra vidi se da je na Delta kapital preneto 250 miliona evra nenovčanog kapitala, što bi značilo da je maksimalan iznos poreza koji bi Miškovićeva kompanija mogla da plati u Srbiji 25 miliona evra.

Navodno, u kupoprodajnom ugovoru između Delta Maksija i belgijskog Deleza ne stoji obaveza Miškovića da plati porez na prenos apsolutnih prava, a hoće li državna kasa nešto dobiti na osnovu poreza na kapitalnu dobit, zavisi od finansijskih izveštaja koje Delta mora da dostavi Poreskoj upravi do 15. februara.

Naime, porez na kapitalnu dobit se plaća samo ako kapitalne dobiti i ima, odnosno reč je o razlici između visine dugovanja i ulaganja i kupoprodajne cene.

- Ovde je reč o kiparskoj kompaniji Miškovića, koja je prodala svoj trgovinski lanac. Na Kipru takva kompanija ne plaća porez na kapitalni dobitak, niti se plaća porez na transakcije prodaje ćerki firmi i kapitala u njima. Ali, kompanija sa Kipra može postati poreski obveznik u Srbiji ukoliko vlasnik iz Beograda ovde nešto potpiše ili radi, onda je oporezivo - kaže Milan Kovačević, savetnik za strana ulaganja.

Da je moguće naplatiti nekakav porez može se zaključiti i iz odgovora Poreske uprave da su "promene osnivača sa stranog na domicilno pravno lice dovele upravo do toga da prodavac Maksija postane domaće pravno lice koje je poreski obveznik Republike Srbije".