Otpisano pola duga Grčke
Lideri zemalja članica evrozone odlučili su da otpišu 50 odsto spoljnog duga Grčke, uz niz drugih mera usmerenih na spasavanje ugrožene evropske valute.
Na sastanku koji je završen rano jutros, šefovi država i vlada sedamnaest zemalja koje koriste evro dogovorili su se i da povećaju obim Evropskog fonda za finansijsku stabilnost na oko hiljadu milijardi evra.
Pročitajte još:1. Grčka: Sindikati najavljuju nove proteste |
Maratonski samit dug dva i po sata doneo je opipljiv rezultat. Grčka može lakše da diše, jer je pola njenog spoljnjeg duga otpisano. Do kraja godine EU će zajedno sa MMF-om pokrenuti zajednički program pomoći toj zemlji vredan sto milijardi evra.
"Uspeli smo da prevaziđemo zamku pred kojom smo bili. Činjenica da smo i dalje ovde je veliko dostignuće za grčki narod. Mislim da smo zatvorili jedno poglavlje budućnosti i sada svom snagom moramo da počnemo da radimo za naše buduće generacije", poručio je grčki premijer Jorgos Papandreu.
Na samitu je donet i čitav niz drugih mera usmerenih ka spasavanju ugrožene evropske valute. Lideri 17 zemlaja koje koriste evro dogovorili su se da povećaju obim Evropskog fonda za finansijsku stabilnost na oko hiljadu milijardi evra.
"Mislim da smo uradili pravu stvar za evrozonu, i da nas ovo vodi korak dalje na putu ka razumnom i dobrom rešenju. Uvek sam govorila da nećemo biti u mogućnosti da uradimo nešto preko noći, ali ova odluka nam donosi stabilnost i jaku valutu", kazala je nemačka kancelarka Angela Merkel.
Odluka o otpisivanju polovine grčkog duga i formiranju programa pomoći naslanja se na zaključke svih 27 članica EU, koje su odlučile i da vodeće evropske banke od sad moraju da povećaju obavezne rezerve na devet odsto aktive. To zahteva da do 30. juna 2012. banke prikupe dodatnih 108 milijardi evra.
"Ovo je bio naporan dan, ali vredelo je, jer imamo plan koji obuhvata sve. Tu je veoma solidno učešće privatnog sektora u Grčkoj, kao i program rekapitalizacije banaka oko čega su se složile sve članice. Tu je i evropski fond za finansijsku stabilnost koji će omogućiti dobru bazu za odbranu od krize. I na kraju postoji politički konsenzus oko ekonomskih i fiskalnih integracija, što je dobro", rekla je predsednica MMF-a Kristin Lagard.
O značaju samita u Briselu najbolje govori podatak mu je prisustvovalo blizu 2.000 akreditovanih novinara. Takvo interesovanje za susret evropskih zvaničnika poslednji put je zabeleženo pre dve godine kada se usvajao Lisabonski sporazum.
