Zadužili i unuke da dobiju izbore
Prodajom državnih obveznica u vrednosti od milijardu evra Srbija je došla u fazu rekordne zaduženosti. Međutim, za premijera Mirka Cvetkovića to je "istorijski događaj" jer pokazuje da su srpski vrednosni papiri popularni i u vreme krize.
Istina je da su obveznice planule, ali ne zato što je Srbija "finansijski Eldorado" već zbog veoma visokih kamata.
Staro pravilo glasi da što su kamate niže, država je pouzdaniji dužnik i obrnuto.
Sa kamatom od 7,25 odsto, na pozajmljenu milijardu, poreski obveznici će vratiti 1,725 milijardi evra "istorijskog događaja".
Ako se pogleda stanje javnih finansija države, pre bi se moglo reći da smo "finansijski Titanik" u kojem curi na sve strane, dok orkestar svira budućim davljenicima.
Motiv za novo zaduživanje je jednostavan - državna kasa je prazna.
Tu rupu trebalo je da popuni prodaja Telekoma Srbija, ali kako je tender propao, a obaveze za plaćanje dospevaju, vladi nije ostalo drugo do da iznova zajmi.
- Za državu nema druge opcije osim da se dodatno zadužuje, jer ako do sada nismo smanjili javnu potrošnju, sigurno je da se to neće desiti u izbornoj godini.
Državi treba ove godine oko milijardu evra i bez toga će vlast biti u velikom problemu - ocenio je Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
Srpski državni dug je limitiran na 45 odsto bruto društvenog proizvoda, a dostigli smo već 41 procenat.
U tesnom rasponu od još četiri odsto i deindustrijalizovanoj državi sa starim stanovništvom, dva miliona nezaposlenih i milion i po penzionera šanse da vlada ne posegne za novim zajmom su naučna fantastika.
Izvesno je - otplata će čekati naredne generacije.
Prema računici Vladimira Gligorova sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, da bi Srbija mogla da otplaćuje ovaj zajam, društveni proizvod bi morao da poraste 7,25 odsto u dolarima, da dinar ne slabi i da inflacija bude kao ona u zemlji iz koje pozajmljena valuta dolazi, dakle SAD, oko dva odsto.
- Srpska privreda teško da to može da ostvari u dogledno vreme - navodi Gligorov.
Visoka kamata na zajmove je toplomer dugoročne prognoze stanja privrede neke zemlje, a on pokazuje da veća groznica trese samo Grčku, na čije obveznice građani moraju da plate 22 odsto kamate, Portugal 11,7 i Irska 8,7 odsto. Zajmovi Hrvatske nose kamate od 5,8 odsto, a Nemačke samo dva i po odsto.
Za tri godina vlada uzajmila 5,6 milijardi evra
Ogroman Cvetkovićev dug
Kabinet Mirka Cvetkovića verovatno će ući u istoriju kao vlada koja je najviše zadužila građane Srbije. Ako se saberu samo veliki dugovi Srbije u mandatu ove vlade, plus milijarda evra koju nam je MMF odobrio u aranžmanu iz predostrožnosti, za tri godine smo pozajmili 5,6 milijardi evra!
To je, grubo rečeno, posledica strukture privrede koja je okrenuta potrošnji, a ne proizvodnji.
Drugi razlog je odluka vlade, pre izbijanja recesije, da se na međunarodnom finansijskom tržištu zaduži kako bi konačno završila nekoliko velikih i skupih infrastrukturnih projekata, poput Koridora 10, mosta preko Save u Beogradu, obilaznice oko prestonice, mosta kod Beške...
Treći razlog, možda i najvažniji, jesu dva udara svetske ekonomske krize, 2008. i 2011. godine, koja su na kolena bacila i mnogo jače privrede od srpske.
U takvim okolnostima, doslovno za penzije, odbranu dinara od sunovrat u hiperinflaciju koja bi usledila, vlada je morala da pozajmljuje.
Među najvećim zajmovima su aranžmani sa Međunarodnim monetarnim fondom od tri milijarde evra, od čega je gotovo dve i po utrošeno za sprečavanje dubljeg sunovrata dinara!
Od Svetske banke Srbija je pozajmila 800 miliona dolara od čega nije povukla još 200 miliona. Kod Rusa smo se zadužili za milijardu dolara, od čega je 800 miliona namenjeno železnici, a 200 budžetu, dok se sa Kinom pregovara o zajmu od 200 miliona dolara.
Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da je veoma čudno to što Svetska banka prihvata aranžman kojim je obuhvaćeno popunjavanje budžeta, jer je to obično oblast u koju uskače MMF, a dodaje i da ma koliko da su uslovi povoljni, sigurno je da će biti problema prilikom otplate.
- Ta nepodnošljiva lakoća zaduživanja je neprihvatljiva, jer država već previše duguje međunarodnim finansijskim organizacijama, domaćim bankama, drugim državama poput Kine ili Rusije ili za izdate hartije od vrednosti, za koje je morala da odloži dospeća na 2012. godinu, jer ne može predviđenom dinamikom da ih servisira.
Generalno, zaduživanje po principu 'Uzmi sve što ti život pruža, dok si na vlasti' je nemoralno jer će sadašnju potrošnju morati da vraćaju naredne generacije - kaže Kovačević.
U Srbiji izbori najskuplja igračka
Stranke gutaju budžet
Koliko su izbori u Srbiji pretvoreni u skupu igračku dovoljno govori podatak da je samo na održavanje prethodnih 2008. godine iz državnog budžeta za njih izdvojeno 14 miliona evra, dok bi, prema procenama predstojeći, čiji datum još nije poznat, mogli da pojedu još gotovo polovinu te sume za stranačke predizborne aktivnosti.
Stranačka kampanja koja je startovala s prvim jesenjim danima mogla bi, prema rečima Zorana Stojiljkovića, da olakša budžet, odnosno džepove građana za dodatnih pet do sedam miliona evra.
Ukupna cifra koja ide na promociju može dosegnuti i 15 miliona evra, jer, kako kažu u Transparentnosti Srbije za kompletnu političku aktivnost političke stranke su trošile sedam do osam miliona evra, a sada će kako kažu u toj NVO, suma biti duplirana, zbog partijskog manevra kojim se dobio efekat duplog povećanja.
- Prvobitno su stranke htele da se izdvaja 0,30 odsto, ali je to sprečila Venecijanska komisija, pa je novi Zakon o finansiranju političkih aktivnosti zadržao stare procente, 0,1 odsto iz budžeta u izbornoj godini i 0,15 za finansiranje redovnih aktivnosti.
Međutim, umesto finansiranja iz budžeta umanjenog za transfere, osnovica je sada rashodni, odnosno neumanjen budžet, a razlika više nego dupla -kažu u ovoj NVO.
D. D. - Vesti
|
Vučić: Milijarda dolara za izbornu kampanju Cena ostanka u foteljama
Aleksandar Vučić
Zamenik predsednika Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić optužio je vlast da će novi kredit od milijardu dolara potrošiti na izbornu kampanju i da je nepotrebno zadužila sve građane samo zbog "što dužeg ostanka u foteljama".
Dug Srbije od početka godine povećan je za 1,1 milijardi evra i to je posledica zaduživanja države izdavanjem drugoročnih dinarskih obveznica na domaćem tržištu.
Kad se pogleda valutna struktura, više od polovine javnog duga ili ravno 59,9 odsto odnosi se na zaduženje u evrima, u dinarima 18,5 odsto, dok je na druge valute 21,6 odsto.
Ukupan spoljni dug, koga čine dug javnog i privatnog sektora, iznosi 22,734 milijarde evra. Dospela glavnica je 1,54 milijarde evra, a redovna kamata - 292 miliona evra. Ukupno 1,832 milijardi evra. |
