Za kamate više nego i za bolnice
Srbija se i dalje nalazi u zoni visokog rizika od krize javnog duga i to ne zbog same visine duga, nego zbog sposobnosti da otplaćujemo kamate.
Samo za servisiranje javnog duga u 2017. godini platićemo više od milijardu evra! Samo u toku 2017. godine poreski obveznici će na ime kamate za stare dugove morati da plate 134 milijarde dinara. To predstavlja čak tri odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana.
Najveći pojedinačni izdaci države
* Kamate - 760 miliona evra
* Zdravstvo 93,5 miliona evra
* Obrazovanje 137 miliona evra
* Vojska 475 miliona evra
* Policija 532 miliona evra
Da nije ovih rashoda, budžet Srbije bi bio u plusu od 65 milijardi dinara. Toliko bi para u blagajni preteklo na kraju godine, jer bi prihodi bili značajno veći od rashoda. Udeo kamata na javni dug je više od tri odsto bruto društvenog proizvoda i među najvećima je u Evropi, uključujući i Grčku.
U protekloj 2016. godini za plaćanje kamata dali smo 1,04 milijarde evra! Kamate su postale jedna od najvećih stavki u budžetu Srbije, odmah nakon plata i penzija.
Dakle za kamate dajemo više nego za vojsku, zdravstvo, prosvetu i po ovom pitanju od nas su lošije zemlje: Portugal, Italija, Grčka i Irska, pojačane za Hrvatsku i Mađarsku, ali iza svih ovih zemalja stoji Evropska unija, a Srbija je prepuštena sama sebi.
Da podsetimo javni dug je u 2016. godini iznosio 24,82 milijarde evra.
Veliku svetsku ekonomsku krizu 2008. godine, Srbija je dočekala sa relativno niskim javnim dugom od 8,8 milijardi evra, da bi već za pet godina tj. 2013. dug bio ogroman i iznosio je čak 20,1 milijardu evra.
Pročitajte još:
* Vučićeve "veće plate" su bajke za narod
* "Narodu neće biti bolje zbog novog budžeta, država mu uzima previše para"
* Zemlja čudnog radničkog raja
Zaduživanje je nastavljeno, a ono što je olakšica za vladu Aleksandra Vučića u odnosu na vladu Ivice Dačića i posebno ranije Mirka Cvetkovića jeste pad kamata. Zasluge za pad kamata pripadaju Evropskoj centralnoj banci, pa se može zaključiti da bi dug bio i viši da nije došlo do ovakvog raspleta.
Primera radi Euribor, referentna kamatna stopa je za evro, te 2008. godine dostizala blizu pet odsto, da bi danas bila minus 0,3 odsto.
Rast javnog duga
- 2007. - 8,8 milijardi evra (35,9 % BDP)
- 2008. - 8,7 milijardi evra (29,9% BDP)
- 2009. - 9,8 milijardi evra (28,3% BDP)
- 2010. - 12,1 milijarda evra (32,8% BDP)
- 2011. - 14,4 milijardi evra (41,8% BDP)
- 2012. - 17,6 milijardi evra (45,4% BDP)
- 2013. - 20,8 milijardi evra (56,2% BDP)
- 2014. - 23,1 milijarda evra (59,6% BDP)
- 2015. - 24,8 milijardi evra (75,5% BDP)
- 2016. - 24,8 milijardi evra (72,9 % BDP)
- Srbija se nalazi u mnogo težoj situaciji nego Hrvatska, Grčka, Portugal kada je reč o dugovanjima. Ali svaki kreditor kom dugujemo velika sredstva mora biti svestan i zadovoljan. Svestan da Srbija ne može da servisira i biti zadovoljna ako Srbija bude redovno plaćala kamate - kaže Mlađen Kovačević.
I konusltan za strana ulaganja Milan Kovačević smatra da Srbija ima problem visokih kamata.
- Kako raste vrednost dolara i evra, dug nam se povećava. Oko 80 odsto naših dugova je u stranoj valuti, pa da se i jedan dinar ne zadužimo, dok kurs raste, mi imamo povećanje duga. I u poslednje vreme previše srljamo. Evo, od Kine uzimamo sve u dolarima, a imamo čak i jedan kredit u juanima, o kojima ništa ne znamo, a onda se čudimo kada nam kamate i rate naglo skoče - kaže Kovačević.
Premijer zadovoljan
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je javni dug naše zemlje prvi put posle više godina smanjen 2016. i da na današnji dan iznosi 70 odsto bdp.
- Srbija je danas zemlja koja nema visoki deficit. Prošle godine je prvi put smanjen javni dug, koji je na današnji dan svega 70 odsto, iako smo mi računali da će biti 80 odsto - rekao je Vučić.
Presipanje dugova "revolverom"
Naše obaveze prema kreditorima ne završavaju. Kada se na to doda i otplata glavnice u ukupnom iznosu od 686 milijardi dinara, koliko je Fiskalnom strategijom planirano, naše ukupne obaveze prema poveriocima dostižu neverovatnih 820 milijardi dinara. To znači da će ministar finansija Dušan Vujović dogodine morati da spremi čak 6,6 milijardi evra da izmiri naše dugove. Najveći deo tih para biće obezbeđeno iz kredita. To je taj čuveni "rolover" o kome premijer Aleksandar Vučić stalno govori, a koji jednostavno rečeno znači zamena starih kredita novim.
