Nek siromasi stegnu kaiš
Za srpske milionere stezanje kaiša ne postoji. Prema poslednjoj anketi najbogatijim Srbima još manje na pamet pada da pozovu vladu da dodatnim porezima pomogne u prevazilaženju krize.
Recimo, biznismen Zoran Drakulić čak ne misli ni da je bogat i to dokazuje podatkom da mora da uzima kredite za proizvodnju i da stalno ulaže.
- Kad budem imao uslove za rad kao Voren Bafet u Americi, onda mogu da razmišljam o većem oporezivanju bogatih - kaže Drakulić.
Miodrag Kostić vlasnik MK komerca, pak smatra da država prvo treba da obezbedi da svi plate porez, naročito oni koji to izbegavaju, pa kad u tome uspeju, da procene da li su novi nameti potrebni.
- Prvo treba oporezovati bogataše koji su bogatstvo stekli neplaćanjem poreza, kao i sivu ekonomiju. Zatim treba napraviti razliku između onih koji reinvestiraju u Srbiji i ovde zapošljavaju ljude, od onih koji izvlače kapital - smatra Kostić.
Nagoveštaj poštenog rasporeda tereta krize može se uočiti kod Miroslava Bogićevića, vlasnika Farmakoma. On smatra da bi bogatiji trebalo uvek da plaćaju više. Ruku na srce, vlada nema nikakvu nameru da uvede takve poreze, ali u teškim vremenima nije loše da građani znaju da li i u kojoj meri su bogati ljudi solidarni.
Bafetova demagogija
Tačno je da je Voren Bafet u "Njujork tajmsu" objavio autorski tekst u kojem kaže kako bi američke milijardere trebalo dodatno oporezovati, počevši od njega kao najbogatijeg Amerikanca. Bafetove reči su preneli svi svetski mediji očigledno previđajući jedan mali detalj - Bafet je mislio na porez na plate, a ne na korporativni porez, pa kako znamo da milijarderi imovinu često drže na ime firmi, a ne na lično ime, jasno je da je reč o populizmu.
|
Za razliku od srpskih milionera, recimo, francuski sasvim drugačije vide svoju ulogu.
Ravno 16 čelnika francuskih kompanija, poslovnih ljudi i veoma bogatih pojedinaca zatražilo je uvođenje "posebnog doprinosa" koji bi ciljao na bogatstvo, ne ugrožavajući u isto vreme kapitalne tokove.
"Svesni smo da smo imali koristi od francuskog sistema i evropske poslovne klime sa kojom smo povezani i čijem održanju se nadamo da ćemo doprineti", navodi se u peticiji koju su, između ostalih, potpisali naslednica kompanije L'Oreal i čelnik naftnog giganta Totala, kao i izvršni direktori marketinške grupacije Publisi i banke Sosijete ženeral, kao i predsednik aviokompanije Er Frans.
I Hrvati bi veći porez
|
