Nek siromasi stegnu kaiš

Mora da uzima kredite: Zoran Drakulić

Recimo, biznismen Zoran Drakulić čak ne misli ni da je bogat i to dokazuje podatkom da mora da uzima kredite za proizvodnju i da stalno ulaže.

- Kad budem imao uslove za rad kao Voren Bafet u Americi, onda mogu da razmišljam o većem oporezivanju bogatih - kaže Drakulić.

Miodrag Kostić vlasnik MK komerca, pak smatra da država prvo treba da obezbedi da svi plate porez, naročito oni koji to izbegavaju, pa kad u tome uspeju, da procene da li su novi nameti potrebni.

- Prvo treba oporezovati bogataše koji su bogatstvo stekli neplaćanjem poreza, kao i sivu ekonomiju. Zatim treba napraviti razliku između onih koji reinvestiraju u Srbiji i ovde zapošljavaju ljude, od onih koji izvlače kapital - smatra Kostić.

Treba praviti razliku: Miroslav Mišković i Miodrag Kostić

Nagoveštaj poštenog rasporeda tereta krize može se uočiti kod Miroslava Bogićevića, vlasnika Farmakoma. On smatra da bi bogatiji trebalo uvek da plaćaju više. Ruku na srce, vlada nema nikakvu nameru da uvede takve poreze, ali u teškim vremenima nije loše da građani znaju da li i u kojoj meri su bogati ljudi solidarni.

Bafetova demagogija

Tačno je da je Voren Bafet u "Njujork tajmsu" objavio autorski tekst u kojem kaže kako bi američke milijardere trebalo dodatno oporezovati, počevši od njega kao najbogatijeg Amerikanca. Bafetove reči su preneli svi svetski mediji očigledno previđajući jedan mali detalj - Bafet je mislio na porez na plate, a ne na korporativni porez, pa kako znamo da milijarderi imovinu često drže na ime firmi, a ne na lično ime, jasno je da je reč o populizmu.

- Eto, Bafet leti u službenom avionu, vozi se u službenoj limuzini i kladim se da u džepu nema ni 100 dolara - cinično je prokomentarisao Mark Senford, bivši guverner Južne Karoline.

Za razliku od srpskih milionera, recimo, francuski sasvim drugačije vide svoju ulogu.
Ravno 16 čelnika francuskih kompanija, poslovnih ljudi i veoma bogatih pojedinaca zatražilo je uvođenje "posebnog doprinosa" koji bi ciljao na bogatstvo, ne ugrožavajući u isto vreme kapitalne tokove.

"Svesni smo da smo imali koristi od francuskog sistema i evropske poslovne klime sa kojom smo povezani i čijem održanju se nadamo da ćemo doprineti", navodi se u peticiji koju su, između ostalih, potpisali naslednica kompanije L'Oreal i čelnik naftnog giganta Totala, kao i izvršni direktori marketinške grupacije Publisi i banke Sosijete ženeral, kao i predsednik aviokompanije Er Frans.

I Hrvati bi veći porez

Najbogatiji Hrvat Ivica Todorić i direktorka njegovog koncerna Agrokor Ljerka Puljić podržavaju dodatno oporezivanje bogataša.
"Bitno je naglasiti da je jedno percepcija bogatstva, a sasvim drugo realne mogućnosti oporezivanja", prenosi "Novi list" stav Todorićeve kompanije Agrokor.