Dijaspora plaća i Mirkove greške

Srpska dijaspora godišnje u otadžbinu šalje približno pet milijardi dolara, što čini ravno 14 odsto bruto društvenog proizvoda, dok pojedinačni korisnici pomoći zemljaka na radu u inostranstvu mesečno dobijaju prosečno 425 evra pomoći.

Poznato je da Srbija ima brojno rasejanje, kao i da se iz inostranstva decenijama pomažu rođaci i prijatelji u Srbiji, ali mera u kojoj se država oslonila na dijasporu prevazilazi svaku ekonomsku logiku.

Nikog da otpuste: Božidar Đelić, Mirko Cvetković i Nebojša Ćirić

U neto iznosu samo rumunska i poljska dijaspora šalje više novca u matice, a kad je reč o udelu dijasporskih para u društvenom proizvodu od Srbije su samo gori Albanija gde doznake čine 21 odsto, odnosno Bosna i Hercegovina u kojoj 20 odsto ukupnog društvenog proizvoda čine doznake.

Goran Nikolić

Srbija nikad nije zaista želela da promeni nešto u odnosu prema dijaspori jer računa da će taj novac svakako stizati u zemlju. Međutim, Svetska banka, baš kao i pre tri godine, iznela je zabrinjavajuću procenu o padu doznaka najvećih svetskih dijaspora za pet odsto, odnosno istočnoevropskih za 10 procenata.

Ministar za vere i dijasporu Srđan Srećković, međutim, podsetio je nedavno da se računica Svetske banke prilikom recesionog udara 2008. godine nije pokazala tačnom.

- Ispostavilo se da je stiglo nešto više novca nego što se računalo. Nije se računalo na solidarnost u teškim vremenima - rekao je Srećković.
Da bi doznake ovoga puta mogle značajnije pasti smatra ekonomista Goran Nikolić.

Miodrag Zec

- Naša dijaspora je stara, odnosno dugo je u zemljama zapadne Evrope i naši su radnici cenjeni, pa kada dolazi do potresa nisu prvi na udaru. Ipak, ako se uzme u obzir da je Svetska banka procenila da u Srbiju preko doznaka iz inostranstva ulazi pet milijardi dolara, onda je lako izračunati da će devizni priliv Srbije, pored manjih stranih investicija, biti tanji i za 500 miliona dolara od naše dijaspore - smatra Nikolić.

Dakle, naši radnici u inostranstvu štede da bi slali novac u Srbiju. S druge strane, vladi u Srbiji štednja na pamet ne pada. Osnivaju se i državna preduzeća i agencije, proširuju vozni parkovi i troškovi za reprezentaciju, u zemlji koja ima stalne minuse u državnoj kasi isplaćuju se basnoslovni bonusi direktorima javnih firmi.

Imamo paradoksalnu situaciju da nam je kod prvog udarca krize pre tri godine dinar pao 20 odsto, da nam je društveni proizvod pao više od šest procenata, da smo izgubili 2,5 milijardi evra deviznih rezervi na odbranu dinara, a da nijednom službeniku na državnoj plati primanja nisu smanjena.

U Srbiji je izgubljeno oko 100.000 radnih mesta zbog krize, listom u privatnom

sektoru koji se poslovično brže prilagođava ekonomskim potresima.

Za državu krize nema, niti je ikad bilo, pa otuda i ne čudi što se javni sektor, rak-rana srpske privrede, prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda, postao u očima ljudi sigurno utočište.

Za profesora ekonomije Filozofskog fakulteta u Beogradu Miodraga Zeca ključno pitanje je da li Srbija ima kvalitetan politički proizvod - pravnu državu.

- Moramo pokrenuti pitanje da li možemo da napravimo dve stvari. Da li možemo da imamo politički proizvod, odnosno pravnu državu, i možemo li da imamo robu za izvoz.

Mi sada nemamo ni jedno ni drugo. Politički motor ne proizvodi pravnu državu, ekonomski motor ne proizvodi konkurentnu robu - kaže Zec.