Ulazak u Evropu gasi srpske šećerane?
Približavanje Srbije Evropskoj uniji, proizvođači šećera i šećerne repe posmatraju na različite načine. Ovaj proces, mnogi vide kao šansu. Čuju se, međutim, i glasovi da bi približavanje Srbije EU, i ulazak u ovu organizaciju, mogli da “prežive“ samo oni najbolji, koji imaju najefikasniju proizvodnju kako šećerne repe, tako i šećera, odnosno da su veoma male šanse da rad nastavi svih šest šećerana u našoj zemlji.
U Srbiji se, inače, godišnje proizvede između 450.000 i 500.000 tona šećera, od kojeg se, prema kvoti, u EU izveze 180.000 tona, a od izvoza šećera Srbija “inkasira“ oko 180 miliona evra. Sama šećerna repa ovog proleća zasejana je na manje od 60.000 hektara, a najveći deo će, kao i ranijih godina, preraditi četiri šećerane kompanije “Sunoko“.
- Pre nekih pet godina, industrija šećera u zemljama Evropske unije je prepolovljena - rekao je Miodrag Kostić, presednik “MK grupe“, u čijem sastavu posluje i “Sunoko“, na Danu polja šećerne repe, koji je organizovala ova kompanija. - Srbiju ovakav scenario čeka za tri do četiri godine, a procena je da će od sadašnjih šest šećerana opstati najviše četiri.
Lazar Kovačev, rukovodilac Odeljenja za šećernu repu novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, međutim, kaže kako bi upravo približavanje EU moglo da bude velika šansa za našu industriju šećera.
- Naši potencijali su odlični - kaže Kovačev. - U šest šećerana proizvodimo 500.000 tona šećera, koji nije poluproizvod ili sirovina, već finalni proizvod, što zapošljava veliki broj radnika.
Da bi se ova šansa iskoristila, napominje Lazar Kovačev, neophodno je da se naši prozvođači repe ozbiljnije posvete ovom poslu, jer samo tako mogu da dođu do adekvatnog prihoda.
- Naš trenutan prosečan prinos repe po hektaru je oko 50 tona, a da bismo imali efikasnu proizvodnju, trebalo bi da bude od 55 pa do 68 tona - kaže Kovačev. - Ovo, naravno, nisu nedostižni rezultati, a mnogi naši proizvođači, već ih dostižu.
