Najviše škart robe dolazi nam iz Kine i Hrvatske!
U Srbiju svake godine pored kvalitetne robe doputuje i ona lošijeg kvaliteta, koju potrošači iz neznanja kupuju ne sluteći da su uzeli bofl. Ubedljivo najviše škarta dolazi nam iz Kine, ali i iz okolnih zemalja poput Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije, rekli su za telegraf.rs u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije.
Generalno gledano, građani Srbije najviše se žale na neudobnu obuću, neispravne mobilne telefone, usluge mobilnih operatera i belu tehniku. Međutim, neretko se dešava da se i prehrambene namirnice prodaju lošijeg kvaliteta nego što je originalni proizvod.
“Podravka” nam uvaljivala manje lešnika
Mnogi pamte da je pre samo nekoliko godina hrvatska “Podravka” za srpsko tržište navodno pravila “specijalne” proizvode, mnogo lošije od onih koje prodaje u Hrvatskoj. Naime, procurela je informacija da je u teglicama “lino lade” koje stižu na srpsko tržište bilo navodno svega tri odsto lešnika, dok u hrvatskim ima čak 12 odsto. Pored toga, hrvatski krem “lino lada milk” sadrži 21 odsto punomasnog mleka u prahu, a u srpskom je bilo svega 14 odsto obranog mleka.
Srpske kupce je više od saznanja da ih “krajcuju” na lešnicima i mleku, iziritirala izjava predstavnika “Podrvake” da je receptura za srpsko tržište promenjena jer se prava “lino lada” Srbima nije sviđala.
Predsedenik NOPS-a Goran Papović kaže da ga ni po izbijanju te afere nije iznenađivalo da je hrvatski proizvođač bio spreman da ovom tržištu ponudi škart proizvod.
Bojkot! Bojkot! Bojkot!
- Javna je tajna da mnogi proizvodi koji se uvoze u Srbiju nisu istog kvaliteta kao što je original. To vređa potrošače. Oni treba da bojkotuju takve proizvode - smatra Papović.
Prema njegovoj oceni, kompanije koje nude takve proizvode nisu jedini krivci, već i država koja je lošim propisima dozvolila da se takva roba nađe na policama.
- Nema prave kontrole namirnica, ne vodi se računa o njihovom hemijskom sastavu. Zakoni su “bušni”, a pravilnici koji se donose se ne primenjuju. Ispada da kako kome padne na pamet da promeni recepturu nekog proizvoda, može da ga plasira u Srbiji najnormalnije - dodaje Papović.
Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević podseća da “jeftino, a dobro“, nije moguće.
- Kupovna moć je izuzetno niska. Sve više se snižava kvalitet robe kako bi cena bila isplativa za proizvođače. S druge strane, kupci ne gledaju deklaracije, ne čitaju sastav proizvoda, gramažu, rok trajanja... U međuvremenu su i brendovi postali “porez za budale”. Cena nekog brenda sve manje oslikava kvalitet samog proizvoda. Nekada ste dobru košulju ili cipele mogli da nosite godinama. Sada je nezamislivo vam traje duže od tri godine - rekao je Knežević za telegraf.rs.
