Hleb ipak poskupljuje
Tromesečna uredba Vlade kojom se zabranjuje izvoz pšenice i brašna neće sprečiti najavljeno poskupljenje hleba na 70 dinara, tvrde mlinari i proizvođači hleba. Njen pozitivan efekat mogao se osetiti jedino u slučaju da je donesena bar pola godine ranije.
U ovoj zabrani mlinari vide svoju propast, proizvođači se nadaju da će imati od čega da prave hleb, dok su se izgleda jedino snašli veliki izvoznici žita.
- Ova mera Vlade ne utiče na cenu hleba, već se sa njom pokušava stabilizovati tržište hlebnog žita u zemlji. Činjenica je da nam do sledeće žetve nedostaje 150.000 do 200.000 tona pšenice. Uredba sad ne znači mnogo, ali sigurno bi mnogo više značila da je stupila na snagu bar pre šest meseci - kaže Zoran Pralica, predsednik Udruženja pekara Srbije i dodaje da bi trebalo da se ukinu ili smanje carine na uvoz pšenice i brašna kako bi se manje osetio cenovni udar.
Mlinari su, blago rečeno, bili šokirani ovom uredbom i smatraju je velikim promašajem, jer je zakasnela a pritom sprečava izvoz u zemlje potpisnice CEFTE.
Ponuditi pekarima brašno iz rezervi
- Prethodno se pregovaralo sa Evropskom unijom i CEFTOM, ipak je za proceduru usvajanja bilo potrebno vreme. Ova mera može samo da umiri tržište da snabdevanje bude uredno, ali neće imati uticaja na cene pšenice. Da ne bi došlo do novih poskupljenja hleba Vlada treba da izađe u susret pekarima tako što im neće povećavati cenu struje i drugih energenata i što će im ponuditi dovoljne količine brašna iz robnih rezervi. U tom slučaju mogu da se smire zahtevi za povećanjem cena hleba. U protivnom, poskupljenja hleba ipak će biti - objašnjava Prostran. Eventualni efekti mere biće poznati tek nakon ovogodišnje žetve. |
Preko “Žitovojvodine” koja okuplja najveće industrijske mlinove, proizvođači brašna uputili su poziv novom ministru Dušanu Petroviću da se juče sastanu sa njim, ali odgovora ili poziva nije bilo.
- Za nas mlinare ovaj potez Vlade totalno je razočaravajući i veliki udarac za naš rad i opstanak. Ovakva uredba imala je smisla mnogo ranije, jedino su monopolisti na tržištu dobro prošli. Potpuno je apsurdno zabraniti izvoz brašna jer sve što smo ulagali u inostranstvu da bismo se pozicionirali na njihovim tržištima sada propada. Distrubetri se pitaju kako je moguća zabrana izvoza gotovih proizvoda. Na ovaj način neće doći do pada cene pšenice i hleba. Jedino što može da se uradi da bi sprečila poskupljenja jeste uvoz pod uslovom da se skine carina od 20 odsto odnosno 30 odsto - kaže Dejan Pilja, direktor prodaje “Žitka”.
Ovaj stav deli i Ilija Đurić iz beogradskog “Mlintesta” koji kaže da će biti veoma teško vratiti se na strano tržište za tri meseca jer će pozicije u međuvremenu preuzeti druge zemlje. O tome da li će hleb poskupeti, kako ističe, teško je u ovom trenutku dati procenu.
- “Klas” pozdravlja ovu Odluku zabrane izvoza pšenice, međutim, smatramo da se situacija na tržištu već značajno pogoršala do ovog trenutka, tako da je malo verovatno da će ova nova Odluka imati ikakvog pozitivnog uticaja na trenutnu situaciju raspoloživosti pšenicom ili na njenu cenu - ukazuje Čahid Nuri, generalni direktor “Klasa” i BPI.
O ceni hleba ili njenoj korekciji u “Klasu” se nisu izjasnili, ali pre samo desetak dana, Nuri je izjavio da će “povećanje troškova električne energije uticati dosta na poslovanje kompanije, pošto koriste velike količine struje”.
