Ura, Srbija će plivati u šljivovici!
Iako naslov naginje ka veselom, razlog zbog kojeg će ove godine u Srbiji biti proizvedeno mnogo rakije od šljive, tužne je prirode - otkupna cena ove voćke u, na primer, valjevskom kraju iznosi od 8 do 12 dinara. Poljoprivredni proizvođači smatraju da je ponuđena otkupna cena ponižavajuća, zbog čega će najveći deo ovogodišnjeg roda završiti u rakiji.
U valjevskom Zavodu za poljoprivredu navode za portal telegraf.rs da je ovogodišnji rod odličan i da, na primer, u Kolubarskom okrugu ima oko četiri miliona stabala šljive. Međutim, otkupna cena je veoma niska.
- Realna otkupna cena šljive trebalo bi da bude minimum između 15 i 20 dinara - procenjuje Jovan Milinković iz Zavoda za poljoprivredu.
Proizvođači ne znaju kako da doskoče ovom problemu. Oni prstom upiru u državu, koja ga godinama ne rešava. Proizvođač šljiva Miroslav Krstivojević iz sela Krčmar, u podnožju Maljena, apeluje na državu da pomogne u rešavanju ovog problema jer je šteta velika.
- Ove godine šljiva je dobro rodila, pa je ima dosta. To, nažalost, ništa ne vredi. Cena šljive toliko je niska, da je sve postalo besmisleno. Veći deo završiće u rakiji, koja će se prodati. Ali, od 15 tona šljiva, meni će sigurno propasti pet tona - rekao je za telegraf.rs Krstivojević.
Prema mišljenju proizvođača, država mora što pre da izađe sa ponudom.
- Ukoliko bi sa nadležnima imali dogovor po kojoj ceni i koliko šljive mogu da otkupe, znali bismo na čemu smo. Ostatak možemo i sami da izvozimo. Ovako šljiva propada, truli i baca se, ili se u najboljem slučaju prerađuje u rakiju. Od 100 kilograma šljive dobijam od 10 do 12 litara prepečenice. Litar rakije košta 500 dinara, pa mi se više isplati da je prodam na veliko, čak i da malo spustim cenu - istakao je Krstivojević.
Iz Ministarstva poljoprivrede poručuju da oni ne utvrđuje otkupnu cenu nijedne voćne vrste, pa samim tim ni šljive.
- Sistem kontrole cena od strane države napušten je 2001. godine prema opredeljenju Vlade Srbije za režim liberalizacije cena, koje se od tada formiraju slobodno prema uslovima tržišta, na bazi ponude i tražnje. Država je obezbedila proizvođačima voća sredstva koja su iz budžeta na različite načine plasirana u proizvodnju i plasman šljive, sa ciljem da se poveća konkurentnost proizvođača i deo tereta proizvodnje kroz subvencionisana sredstva prebaci na državu - kažu u Ministarstvu poljoprivrede.
Iz ovog Ministarstva navode i da je država kroz subvencije omogućila bolje uslove za proizvodnju.
- Mere podrške su na raspolaganju svim proizvođačima voća, uključujući i proizvođače šljive, kako onima koji već imaju postojeće zasade, tako i onima koji tek planiraju da podignu nove površine pod šljivom. Maksimalan iznos koji proizvođač može da dobije po zahtevu je dva miliona dinara, povraćaj sredstava je 30 odsto od iznosa troškova po računu, a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi u iznosu od 45 odsto - dodaju u Ministarstvu poljoprivrede.
